Пази на себе, свештениче, и на оне које ћеш учити, и гледај на службу коју си примио да је испуњаваш; јер ти није поверена земаљска служба, него небеска; не људска, него анђелска. Постарај се да себе представиш Господу непостидним делатником, који право управља речју Истине (1Тим 3, 15). Никада немој доћи на Сабрање (= Литургију) имајући непријатељство према некоме, да не одагнаш (Духа) Утешитеља у дан Сабрања (= Литургије). Не суди, не свађај се уопште, него склањај се боравећи у Цркви, моли се и читај до часа када треба да свршиш Божанско Тајноводство (= Св. Евхаристију), и тако предстани у умиљењу [и чистим срцем] Светом Жртвенику, не гледајући лево и десно, него са страхом и трепетом предстојећи Небеском Цару. Немој да ради угађања људима пожуриш молитве, или их скратиш, нити молећи гледај на лица људи (Лк 20, 21), него гледај само на предстојећег Цара и Силе (Небеске) које около стоје. Достојним себе учини Свештених Канона; немој саслуживати са онима које је канон забранио (= који су под забраном). Гледај пред Ким предстојиш, како свештенодејствујеш, и којима ћеш предати (причешће). Гледај да не заборављаш Владичину (= Христову) заповест и ону Светих Апостола: „Не дајите, вели, светиње псима, и не бацајте бисере пред свиње“. „Пазите на псе“, и тако даље (Мт 7, 6; Фил 3, 2). Гледај, пак, немој страхом устукнути човеку, уплашивши се човека - на свој пад. Не предај Сина Божијег у руке недостојних. Гледај, немој се устидети од славних на земљи, ни онога који носи круну не уплаши се у часу ономе, када предстанеш да служиш (Господу). Гледај како ћеш дати онима који хоће да (Божански) Дар узму у домове; ја немам ствари (= удела) у томе, ти ћеш видети! — Достојнима пак Божанског Причешћа даји бесплатно, као што си и ти добио. Онима којима Божански Канони не дозвољавају (Причешће), немој давати, јер су сматрани као незнабошци, и ако се не поврате, тешко [и њима и] онима који им дају. Гледај, ја немам ствар (пристрасну), ти ћеш видети! Гледај, пак, да миш или нешто друго не дотакне се Божанских Тајни, нити из немара твога да се овлаже (= уплеснаве), или нагоре, или употребе од несвештених или недостојних. [Гледај како ћеш употребити Светиње после завршетка Божанске Литургије; немој хитајући да (ти) падне честица; гледај да не остане вина у Светом Путиру те се упрља (или зарђа), него кад обоје средиш, онда отиди. Гледај, ако остане Светих Дарова, није дозвољено да се њима причесте (= употребе их други) него само свештеници; а ако не, онда ако има довољно мудре деце (παιοδία σώφρονα), доведи и њих да се причесте, и нека остану постећи до 11 сати. Гледај да муве не упадну у Свети Путир, или да не слете на Артос; гледај да се ништа друго не дотакне до Божанских Тајни]. Ово и овоме слично држи, и спашћеш себе и оне који те слушају.