Причешћивати се свакога дана и узимати Божанске Тајне добро је и корисно, јер Сам Христос каже: „Који једе тело моје и пије крв моју, имаће живот вечни“ (Јн 6, 54). Ми пак четири пута сваке седмице причешћујемо се: Недељом, средом, петком и суботом, и у друге дане ако је спомен некога од Светих. А то што је у време гоњења неко принуђен да, немајући свештеника или служитеља (= ђакона), узима својим рукама Причешће, уопште није терет (= преступ), сувишно је и доказивати, зато што је дуговремени обичај то потврдио самим стварима. Јер сви који тихују у пустињи (= монаси), где нема јереја, држе Причешће у кући и сами се причешћују. У Александрији и у Египту сваки и од лаика, скоро већином има Причешће у свом дому, и када хоће сам се причешћује. Јер кад је једном свештеник свршио жртву и дао је, који је узме и причешћује се, треба да верује да се причешћује као од свештеника. Јер и у Цркви свештеник даје део (= честицу) и прима је прималац са сваком влашћу, и тако је приноси устима сопственом руком. Јер исто је по снази: било да једну честицу добије неко од свештеника, било више честица заједно.