Али, пошто смо споменули о јеретицима, као мртвима, а о нама као имајућима за спасење Божанска Писма, и бојим се, као што је Павле писао Коринћанима (2Кор 11, 3), да неки од простијих, због простоте и чистоте (своје), не буду заведени лукавошћу (τῆς πανουργίας =ѿ проказъı) неких људâ, и надаље се почну бавити другим (књигама), такозваним Апокрифима, заведени истоименошћу (називâ) са истинитим (=Богонадахнутим) Књигама, — молим вас да прихватите, ако подсећајући пишем (вам) и ја о ономе што знате, а ради потребе и користи Цркве. Хотећи пак то споменути, послужићу се, ради подршке мојој смелости, примером Јеванђелиста Луке (1, 1-3), говорећи и сам: Пошто неки почеше састављати за себе такозване Апокрифе и мешати их са Богонадахнутим Писмом, о којем (Св. Писму) дознасмо како предадоше Оцима они који су отпочетка били очевици и служитељи Речи (=Апостоли), намислих и ја, подстакнут од искрене браће и научен од почетка, да надаље изложим Књиге Канонске и Предане, и Повероване као Божанске (τὰ κανονιζόμενα καὶ παραδοθέντα, πιστευθέντα τε θεῖα εἶναι βιβλία), да сваки, ако је у заведен, осуди оне који су (га) завели, а који је остао чист, радује се поновно подсећан. Свега, дакле, књига Старога Завета има бројем двадесет две; јер толико је, како чух, предано код Јевреја и слова (азбуке). По реду пак и по имену свака је овако: Прва Постање, па Излазак, па Левитска, и за њом Бројеви, и на крају Поновљени Закони; за њима следи Исус Навин, и Судије, и после ње Рут; и одмах даље Царстава четири књиге, од њих се прва и друга броје као једна књига, а исто трећа и четврта као једна; после пак ових (долази) Паралипомена (=Дневника), прва и друга, које се опет исто броје као једна књига: затим прва и друга Јездре, такође као једна; после ових Књига Псалама, и даље Приче, па Еклисијаст (=Проповедник), и Песма над песмама; уз ове је и Јов; и надаље Пророци, Дванаест (малих Пророка) који се броје као једна књига; затим Исаија, Јеремија, и са њим Варух, Плач, Посланица; и после њега Језекиљ, и Данило. Довде стоје (22) књиге Старога Завета. А књиге Новога (Завета) опет нећемо каснити да кажемо, а то су ове: Јеванђеља четири: по Матеју, по Марку, по Луки, по Јовану; затим после ових: Дела Апостолска, и Апостолске Посланице, зване Саборне, њих седам, овако: Јаковљева једна, Петрове две, Јованове три, и после њих Јудина једна. Уз ове су Апостола Павла четрнаест Посланица, по реду писане овако: Прва Римљанима, затим Коринћанима две, и после ових Галатима, а даље Ефесцима, па Филипљанима, и Колошанима, и после њих Солуњанима две, и Јеврејима; и одмах Тимотеју две, а Титу једна, и последња Филимону једна; и опет: Јованов Апокалипсис. Ово су извори спасења (πηγαὶ τοῦ σωτηρίου = источьници спасениѩ), да се жедан напоји у њима садржаним речима. Само се у овима благовести наука Благочешћа (τὸ τῆς εὐσεβείας διδασκαλεῖον εὐαγγελίζετια = богочьстиѩ оучєниѥ благовѣститьсѩ). Нико овима да не додаје, нити од њих да нешто одузима. Односно ових је Господ ућуткао Садукеје, говорећи: „Варате се, не знајући Писма, нити силе његове“ (Мт 22, 29), а Јудејима је саветовао: „Истражујте Писма, јер она су та која сведоче о мени“ (Јн 5, 39). Но ради веће тачности (ἀκριβείας) додајем и ово, пишући као потребно: да, осим ових, постоје и друге књиге, које нису Канонизоване (οὐ κανονιζόμενα= ушле у канон), али су од Отаца одређене за читање (τετυπωμένα... ἀναγινώσκεσθαι) онима који тек прилазе (вери) и желе да науче реч (=науку) Благочешћа; (то су): Премудрост Соломонова, и Премудрост Сирахова, и Јестира, и Јудита, и Товија, и (тако)звано Учење Апостолâ (Διδαχὴ καλουμένη τῶν Ἀποστόλων), и Пастир (Јермин). Па ипак, љубљени, док су и оне Канонизоване (κανονιζομένων =унесене у канон), и овε Читане (ἀναγινωσκομένων = одређене за читање), о Апокрифнима нигде нема спомена, него је то измишљотина јеретика, који када хоће пишу их, поклањајући им и додајући временâ, да, приказујући их као старе, имају изговор да тиме преваре просте (људе).
Ἀλλ' ἐπειδὴ περὶ μὲν τῶν αἱρετικῶν ἐμνήσθημεν ὡς νεκρῶν, περὶ δὲ ἡμῶν ὡς ἐχόντων πρὸς σωτηρίαν τὰς θείας Γραφάς, καὶ φοβοῦμαι μήπως, ὡς ἕγραψε Κορινθίοις Παῦλος, τινὲς τῶν ἀκεραίων ἀπὸ τῆς ἁπλότητος καὶ τῆς ἁγνότητος πλανηθῶσιν ἀπὸ τῆς πανουρίας τῶν ἀνθρώπων καὶ λοιπὸν ἐντυγχάνειν ἑτέροις ἄρξωνται, τοῖς λεγομένοις Ἀποκρύφοις, ἀπατώμενοι τῆ ὁμωνυμίᾳ τῶν ἀληθῶν βιβλίων, παρακαλῶ ἀνέχεσθαι, εἰ περὶ ὧν ἐπίστασθε, περὶ τούτων κἀγὼ μνημονεύων γράφω, διά τε τὴν ἀνάγκην καὶ τὸ χρήσιμον τῆς Ἐκκλησίας. Μέλλων δὲ τούτων μνημονεύειν, χρήσομαι πρὸς σύστασιν τῆς ἑμαυτοῦ τόλμης τῷ τύπῳ τοῦ εὐαγγελιστοῦ Λουκᾶ, λέγων καὶ αὐτὸς· ἐπειδή περ τινὲς ἐπεχείρησαν ἀνατάξασθαι ἑαυτοῖς τὰ λεγόμενα ἀπόκρυφα καὶ ἐπιμίξαι ταῦτα τῇ θεοπνεύστῳ Γραφῇ, περὶ ἧς ἐπληροφορήθη μεν καθὼς παρέδοσαν τοῖς Πατράσιν οἱ ἀπ' ἀρχῆς αὐτόπται καὶ ὑπηρέται γενόμενοι τοῦ λόγου, ἔδοξε κἀμοί, προτραπέντι παρὰ γνησίων ἀδελφῶν καὶ μαθόντι ἄνωθεν, ἑξῆς ἐκθέσθαι τὰ κανονιζόμενα καὶ παραδοθέντα, πιστευθέντα τε θεῖα εἶναι βιβλία, ἵνα ἕκαστος, εἰ μὲν ἠπατήθη, καταγνῷ τῶν πλανησάντων, ὁ δὲ καθαρὸς διαμείνας χαίρῃ πάλιν ὑπομιμνησκόμενος. Ἔστι τοίνυν τῆς μὲν Παλαιᾶς Διαθήκης βιβλία τῷ ἀριθμῷ τὰ πάντα εἰκοσιδύο, τοσαῦτα γάρ, ὡς ἤκουσα, καὶ τὰ στοιχεῖα τὰ παρ’ Ἑβραίοις εἶναι παραδέδοται, τῇ δὲ τάξει καὶ τὸ ὀνόματι ἔστιν ἕκαστον οὕτω· Πρώτη Γένεσις· εἶτα Ἔξοδος· εἶτα Λευϊτικόν· καὶ μετὰ τοῦτο Ἀριθμοί· καὶ λοιπόν, τὸ Δευτερονόμιον· ἑξῆς δὲ τούτοις ἐστίν Ἰησοῦς ὁ τοῦ Ναυῆ· καὶ Κριταί· καὶ μετὰ τοῦτο ἡ Ῥούθ· καὶ αὖθις ἑξῆς, Βασιλειῶν βιβλία τέσσερα· καὶ τούτων τὸ μὲν πρῶτον καὶ δεύτερον εἰς ἓν βιβλίον ἀριθμεῖται· τὸ δὲ τρίτον καὶ τέταρτον ὁμοίως εἰς ἐν· μετὰ δὲ ταῦτα, Παραλειπομένων πρῶτον καὶ δεύτερον, ὁμοίως εἰς ἓν βιβλίον πάλιν ἀριθμούμενα· εἶτα Ἔσδρα πρῶτον καὶ δεύτερον, ὁμοίως εἰς ἕν· μετὰ δὲ ταῦτα βίβλος Ψαλμῶν, καὶ ἑξῆς Παροιμίαι· εἶτα Ἐκκλησιαστής, καὶ ᾎσμα ᾀσμάτων· πρὸς τούτοις ἔστι καὶ Ἰώβ· καὶ λοιπὸν Προφῆται, οἱ μὲν δώδεκα εἰς ἓν βιβλίον ἀριθμούμενοι· εἶτα Ἡσαΐας Ἱερεμίας, καὶ σὺν αὐτῷ Βαρούχ· Θρῆνοι, καὶ Ἐπιστολή, καὶ μετ᾽ αὐτοὺς Ἰεζεκιήλ, καὶ Δανιήλ. Ἄχρι τούτων τὰ τῆς Παλαιᾶς Διαθήκης ἵστανται. Τὰ δὲ τῆς Καινῆς πάλιν οὐκ ὀκνητέον εἰπεῖν∙ ἔστι δὲ ταῦτα∙ Εὐαγγέλια τέσσερα, κατὰ Ματθαῖον, κατὰ Μάρκον, κατὰ Λουκᾶν καὶ κατὰ Ἰωάννην. Εἶτα μετὰ ταῦτα Πράξεις Ἀποστόλων, καὶ Ἐπιστολαὶ καθολικαὶ καλούμεναι τῶν Ἀποστόλων ἑπτά, οὕτως· Ἰακώβου μὲν μία, Πέτρου δὲ δύο, εἶτα Ἰωάννου τρεῖς, καὶ μετὰ ταύτας Ἰούδα μία. Πρὸς τούτοις Παύλου Ἀποστόλου εἰσὶν Ἐπιστολαὶ δεκατέσσαρες, τῇ τάξει γραφόμεναι οὕτω· Πρώτη πρὸς Ῥωμαίους, εἶτα πρὸς Κορινθίους δύο, καὶ μετὰ ταύτας πρὸς Γαλάτας, καὶ ἑξῆς πρὸς Ἐφεσίους, εἶτα πρὸς Φιλιππησίους, καὶ πρὸς Κολοσσαεῖς, καὶ πρὸς Θεσσαλονικεῖς δύο, καὶ ἡ πρὸς Ἑβραίους· καὶ ἑξῆς πρὸς μὲν Τιμόθεον δύο, πρὸς δὲ Τίτον μία, καὶ τελευταία ἡ πρὸς Φιλήμονα μία· καὶ πάλιν ᾽Ιωάννου Ἀποκάλυψις. Ταῦτα πηγαὶ τοῦ σωτηρίου, ὥστε τὸν διψῶντα ἐμφορεῖσθαι τῶν ἐν τούτοις λογίων. Ἐν τούτοις μόνοις τὸ τῆς εὐσεβείας διδασκαλεῖον εὐαγγελίζεται. Μηδεὶς τούτοις ἐπιβαλλέτω, μηδὲ τούτων ἀφαιρείσθω τι. Περὶ δὲ τούτων ὁ Κύριος Σαδδουκαίους ἐδυσώπει, λέγων· πλανᾶσθε μὴ εἰδότες τὰς Γραφάς, μηδὲ τὰς δυνάμεις αὐτῶν, τοῖς δὲ Ἰουδαίους παρῄνει· ἐρευνᾶτε τὰς Γραφάς, ὅτι αὗταί εἰσιν αἱ μαρτυροῦσαι περὶ ἐμοῦ. Ἀλλ' ἕνεκά γε πλείονος ἀκριβείας προστίθημι καὶ τοῦτο γράφων ἀναγκαίως, ὡς ἔστι καὶ ἕτερα βιβλία τούτων ἐξωθεν, οὐ κανονιζόμενα μέν, τετυπωμένα δὲ παρὰ τῶν Πατέρων ἀναγινώσκεσθαι τοῖς ἄρτι προσερχομένοις καὶ βουλομένοις κατηχεῖσθαι τὸν τῆς εὐσεβείας λόγον· Σοφία Σολομῶντος, Σοφία Σειράχ, καὶ Ἐσθήρ, καὶἸουδήθ, καὶ Τωβίας, καὶ διδαχὴ ἀγαπητοί, κἀκείνων κανονιζομένων, καὶ τούτων ἀναγινωσκομένων, οὐδαμοῦ τῶν ἀποκρύφων μνήμη, ἀλλ' αἱρετικῶν ἐστιν ἐπίνοια, γραφόντων μὲν ὅτε θέλουσιν αὐτά, χαριζομένων δὲ καὶ προστιθέντων αὐτοῖς χρόνους, ἵνα, ὡς παλαιὰ προσφέροντες, πρόφασιν ἔχωσιν ἀπατᾷν ἐκ τούτων τοὺς ἀκεραίους.
Ап. 60: Ако неко износи јавно у Цркви као свете (ὡς ἄγια) лажно насловљене књиге (τὰ ψευδεπίγραφα) безверникâ, на штету народа и клира, нека буде свргнут.
Ап. 85: Нека вам свима, клирицима и лаицима (= вернима), буду поштоване и Свете књиге (ове), Старога Завета: Мојсијевих пет: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони; Исуса Навина једна; Судијâ једна; о Рути једна; Царства четири; Паралипоменâ (тј.) књиге Дневникâ две; Јездре две; Јестире једна; Макавејâ три; о Јову једна; Псалтира једна; Соломонове три; Приче, Еклисијаст (= Проповедник), Песма над песмама; Пророкâ дванаест (малих); Исаије једна; Јеремије једна; Језекиља једна; Данила једна. Ван овога пак, нека вам буде још казано да ваши млађи изучавају Премудрост многоученога Сираха. А наше (књиге), то јест Новога Завета: Јеванђеља четири: Матеја, Марка, Луке и Јована; Павлових Посланица четрнаест; Петрове Посланице две; Јованове три; Јаковљева једна; Јудина једна; Климентове Посланице две. [И Установе (Апостолске) које су мноме Климентом за вас епископе у осам књига издане (προσπεφωνημέναι = проглашене), које не треба свима објављивати (οὐ χρὴ δημοσιεύειν ἐπὴ πάντων = међу свима расправљати), јер у њима има тајанственога.] И Дела наша Апостолска.
Лаод. 60: Ове књиге треба читати из Старога Завета: 1. Постање света, 2. Излазак из Египта, 3. Левитска, 4. Бројеви, 5. Поновљени Закони, 6. Исус Навин, 7. Судије (и) Рут, 8. Јестира, 9. Царства прва и друга, 10. Царства трећа и четврта, 11. Паралипомена (= Дневника) прва и друга, 12. Јездра прва и друга, 13. Књига сто педесет Псалама, 14. Приче Соломонове, 15. Еклисијаст (= Проповедник), 16. Песма над песмама, 17. Јов, 18. Дванаест (мањих) Пророка, 19. Исаија, 20. Јеремија и Варух, Плач и Посланица, 21. Језекиљ, 22. Данило. А књиге Новога Завета ове: Јеванђеља четири: по Матеју, по Марку, по Луки, по Јовану; Дела Апостолска; седам Саборних Посланица: Јаковљева једна, Петрове две, Јованове три, Јудина једна; четрнаест Павлових Посланица: Римљанима једна, Коринћанима две, Галатима једна, Ефесцима једна, Филипљанима једна, Колошанима једна, Солуњанима две, Јеврејима једна, Тимотеју две, Титу једна, и Филимону једна.
Картаг. 24: Такође би угодно (одредити): да се, осим Канонских (Светих) Писама (Κανονικῶν Γραφῶν = Scriptures canonicas), ништа у Цркви не чита, под именом Божанствених Писама. А Канонска (Света) Писма јесу ова: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони, Исус Навин, Судије, Рут, четири књиге Царстава, две књиге Паралипоменâ (= Дневника), Јов, Псалтир, пет књига Соломонових, дванаест књига (Малих) Пророкâ, Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило, Товија, Јудита, Јестира, две књиге Јездрине, [Макавејâ две књиге]. Новога Завета: четири Јеванђеља, једна књига Дела Апостолских, четрнаест Посланица Павлових, две Апостола Петра, три Апостола Јована, једна Апостола Јакова, једна Апостола Јуде, Откривења Јовановог једна књига. Нека се ово обзнани Брату и Саслужитељу нашем Бонифацију (Римском: 418–423. г.) и осталим епископима тих крајева, ради потврде изложеног канона. Јер смо од Отаца примили да ове (књиге) у Цркви треба читати.
Гр. Богос. 1: Да се страним књигама ум не превари, јер су многе лажно написане злобе, прими, о пријатељу, овај мој тачан број (књига). Историјских књига има дванаест, све најстарије јеврејске мудрости. Најпрва је Постанак, затим Излазак, и Левитска, потом Бројеви, па Поновљени Закони; затим Исус (Навин), и Судије, Рута је осма, а девета и десета су Књиге дела Царева, и Паралипомена (=Дневника), и последњу имаш Јездру. А у стиховима је пет, од којих први је Јов, затим Давид (=Псалми), па три Соломоновске: Еклисијаст (=Проповедник), Песма, и Приче. И пет је такође Духа Пророчкога. Једна написана - Дванаест јесу (Пророкâ): Осија, и Амос, и Михеј је трећи, затим Јоил, па Јона, Авдија, и Наум, и Авакум, и Софонија, Агеј, па Захарија, и Малахија. Једна, пак, су ови (= 12 Пророка). А друга: Исаија. Затим Јеремија, призван од детета; па Језекиљ, и Данило као благодат. Старог (Завета) ставих две и двадесет књига, наспрамне броју јеврејских слова. А сада изброј и Нове Тајне (= Новог Завета): Матеј написа Јеврејима чуда Христова, а Марко Италији, Лука Ахајиди (=Пелопонезу), а свима Јован, велик проповедник, Неба усходник. Затим су Дела мудрих Апостолâ, па десет и четири - Павлових Посланица. А седам Саборних, од њих једна Јакова, а две Петрове, и три опет Јована, и Јудина је седма. Све (их) имаш. Ако ј' нешто ван ових, није међ' изворним.
Амф. Икон. 1: Али већма ти још научити оно Треба. Није свака књига поуздана која часно име (Светог) Писма носи. Јер има, има кад су лажно назване књиге; а неке су средње и близу, како би се рекло, до речи Истине; док су друге лажне и врло погрешне, као кривотворни и лажни новци, које пак царски натпис имају, али су лажни, металом преварни. Тога ћу ради, Богонадахнуту ти рећи књигу сваку. Да би прејасно дознао. Оне Старог Завета рећи ћу прве: Петокњижје: Стварање, затим Излазак, и Левитску средњу књигу има, за њом Бројеве, па Поновне Законе. Овима Исуса (Навина) додај, и Судије, затим Руту, и Царстава четири књиге, и Паралипомена (=Дневника) књиге две. После њих Јездра прва, па друга. Даље ћу стиховних пет књига ти рећи: венчаног трпљењем разних мука Јова, и Псалама књигу, мелосни душа лек; три опет Соломона мудрог: Приче, Еклезијаст (=Проповедник) и Песма над песмама. Овима Пророка додај дванаест: Осију првог, па Амоса другог, Михеја, Јоила, Авдију; и образац — Јону — самога тридневног страдања; Наума после њих, Авакума; и деветог Софонију, Агеја и Захарију, двоименог ангела Малахију. После њих Пророке дознај четири: пресмелога великог Исаију, сажаљива Јеремију, и тајанствена Језекиља, а последњега Данила, истога најмудријег делима и речима. Овима додају неки и Јестиру. Новога Завета време је да књиге кажем. Јеванђелиста примај четири само: Матеја, па Марка, њему Луку трећег додај, изброј Јована временом четвртог, но првог висином догмата. Јер Сином грома с правом га називам, највећег грмећег Богом Логосом. Примај и књигу Лукину другу: ону саборних Дела Апостолских. Сасуд изабрани надаље додај: проповедника незнабошцима, Апостола Павла, мудро писавшег Црквама Посланице двапут седам: Римљанима једну, којој треба додати Коринћанима две, ону Галатима, и ону Ефесцима, за њом онима у Филипима, па написану Колошанима, Солуњанима две, две Тимотију, Титу и Филимону, сваком по једну, и Јеврејима једну. Неки веле да је Јеврејима лажна, не добро говорећи, јер је благодат права. То је. Шта даље? Саборних Посланица неки веле седам, а други три само треба примати: Јаковљеву једну, једну Петрову, и Јованову једну. Други пак све три (Јованове), и уз њих две Петрове примају, и Јудину седму. А Откривење Јованово опет, неки одобравају, а већина ли, називају лажним. Овај најистинитији канон био би (ти) Богонадахнутих Писама.
Зонара: Здесь Афанасий Великий делает исчисление книг Ветхого и Нового Писания, чтобы некоторые по заблуждению не читали и так называемых апокрифических книг, и не получили отсюда вреда, будучи «простодушными», то есть малообразованными и удобообльщаемыми. Прежде (святого Афанасия) исчисляет их и 85-е правило святых Апостолов. Но не во всем настоящее правило согласно с Апостольским правилом; ибо Апостолы исчисляли и Есфирь и Премудрость Сираха и книги Маккавейския, а настоящее правило опустило их. Между книгами Нового Писания божественные Апостолы исчислили и свои постановления, собранные через Климента, а настоящее правило опустило их, но присовокупило Апокалипсис (Иоанна) Богослова. После же исчисления говорит, что есть и другие книги, кроме этих, неканонические, но читаемые, каковы: Премудрость Соломонова и Премудрость Сирахова, Есфирь, Иудифь, Товит, так называемое учение Апостолов и Пастырь. Об учении Апостолов некоторые говорят, что это постановления Апостолов, собранные Климентом, которыя так называемый Шестый собор не позволяет читать, как подложные и испорченные еретиками. А так называемые апокрифические книги, говорит (святый отец), не находятся ни в числе исчисленных книг, ни в числе тех, которые сверх этих назначены для чтения, то есть неканонических. Канонизованными – же назвал святый книги от слова xavwv, которое означает деревянный инструмент, употребляемый мастерами для выравнивания дерева и камня: ибо, наложив этот канон на приготовляемые изделия, при его помощи выравнивают находящиеся на материале кривизны, углубления и возвышения, и таким образом дают стройный вид работе. Тоже самое сделал по отношению к этим книгам разум, как канон, отделив их от неправильных и развращенных, именно: одни из них испытал, одобрил и предложил для чтения благочестивым, другие – отвергнул и запретил читать. Ищи и то, что написано в последнем правиле святых Апостолов.
Валсамон: Последнее апостольское правило исчисляет книги Ветхого и Нового Завета, долженствующие быть чтомыми. А здесь святый отец, по-видимому, узнав, что некоторые прельщают простодушных в благочестии, то есть не имеющих никакой задней мысли, ничего выдуманного и хитрого, но совершенно простых, и говорят, что есть и некоторые другие книги, называемые апокрифическими, на самом - же деле – исполненные превратных догматов, написал, какие книги должны быть чтомыми. Не дивись в виду того, что апостольское правило исчисляет некоторые другие книги, но прочти, что написано в толковании на упомянутое апостольское правило.