Гауденције епископ (Naisa = Ниша) рече: Ти знаш, брате Аеције (= епископ солунски), од како си ти тада постављен за епископа, мир је надаље владао; па да не остане неки траг разногласице око црквенослужитеља (τῶν ἐκκλησιαστικῶν = о ц(е)рк(о)вьнъıихъ), нека се изволи (одредити) да сви буду примљени: и они које су поставили Мусеј и Евтихијан, пошто се не нађе никаква њихова кривица.
Гауденције епископ рече: Ти знаш, брате Аеције, од како си ти био постављен за епископа, да је мир увијек владао; пак да не остане никакав траг разногласице у погледу црквенослужитеља, нека се установи, да буду примљени сви они, које су поставили Мусеј и Евтихијан, пошто се никакве кривице није код њих нашло.
Γαυδέντιος ἐπίσκοπος εἶπεν· Οἶδας, ἀδελφὲ Ἀέτιε, ὡς τὸ τηνικαῦτά ποτε κατασταθέντος σου ἐπισκόπου ἡ εἰρήνη λοιπὸν ἐβράβευσεν, ἵνα μή τινα λείψανα διχονοίας περὶ τῶν ἐκκλησιαστικῶν ἐναπομείνῃ, ἔδοξε καὶ τοὺς παρὰ Μουσαίου κατασταθέντας καὶ τοὺς παρὰ Εὐτυχιανοῦ, ἐπειδὴ αὐτῶν οὐδεμία αἰτία εὑρίσκοιτο, πάντες ὑποδεχθῆναι.
II Вас. 4: О Максиму Кинику и о нереду њиме проузрокованом у Цариграду (проглашујемо): да Максим нити је био, нити је епископ, нити су од њега рукоположени – у било којем степену клира; јер је све, са њиме и од њега учињено, поништено.
Сард. 19: Осија епископ рече: Моје је смерности ова одлука: Пошто смо дужни да будемо мирољубиви и трпељиви (ἥσυχοι καὶ ὑπομονητικοί =мълчаливи и тьрпѣливи), и стално милосрђе према свима да имамо, – оне који су једном у Црквени клир произведени од неке наше браће, ако неће да се врате Црквама у које су били именовани, да их више не примамо. А Евтихијан ни име епископа да себи не присваја, нити Мусеј да се сматра епископом; а ако потраже лаичко општење, не треба им га одрећи. Сви рекоше: Угодно је.