Нека нас нико не окривљује што држимо Среду и Петак, у које нам је дане, по Предању, разложно заповеђено да постимо: у Среду због договора који су (тог дана) Јудеји склопили за предају Господа, а у Петак, због тога што је Он (у тај дан) пострадао за нас. А Недељу проводимо као дан радости, због Васкрслога тога дана (Господа), у који дан нам је предано да не треба ни клечати.
Οὐκ ἐγκαλέσει τις ἡμῖν παρατηρουμένοις τετράδα καὶ παρασκευήν, ἐν αἷς καὶ νηστεύειν ἡμῖν κατὰ παράδοσιν εὐλόγως προστέτακται· τὴν μὲν τετράδα, διὰ τὸ γενόμενον συμβούλιον ὑπὸ τῶν Ἰουδαίων ἐπὶ τῇ προδοσίᾳ τοῦ Κυρίου, τὴν δὲ παρασκευὴν, διὰ τὸ πεπονθέναι αὐτὸν ὑπὲρ ἡμῶν. Τὴν δὲ Κυριακήν, χαρμοσύνης ἡμέραν ἄγομεν, διὰ τὸν ἀναστάντα ἐν αὐτῇ, ἐν ᾗ οὐδὲ γόνυ κλίνειν παρειλήφαμεν.
Ап. 66: Ако се неки клирик затече да пости у Дан Господњи (= Недељу), или у Суботу, осим једне једине (= велике Суботе), нека буде свргнут; а ако је лаик (= верник), нека буде одлучен.
Ап. 69: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не пости Свету Четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, нека буде свргнут, осим ако није био спречен телесном немоћи; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Трул. 29: Канон Картагенских (Отаца – канон 41) налаже „да се Светиње Жртвеника не свршавају него (само) од људи који нису ништа јели (= на ште срце), изузевши једино дан у години кад се Вечера Господња свршава“ (= Велики Четвртак увече). Можда су се таквим снисхођењем (τοιαύτη οἰκονομίᾳ) ти Божански Оци тада послужили због неких разлога корисних за Цркву у оним местима. Пошто нас, пак, ништа не принуђује да напустимо тачност (την ἀκρίβειαν), то, следећи Апостолским и Отачким предањима, одређујемо: „да не треба ни у четвртак (Велики) последње недеље Четрдесетнице разрешавати (пост), и тиме бешчастити целу Четрдесетницу“ (Лаодикијски 50).
Трул. 89: Верни, који дане спасоноснога Страдања (Господњег) свршавају (= проводе) у посту и молитви и сакрушењу срца, треба да завршују пост око поноћи [Велике] Суботе, јер од Божанствених Јеванђелиста Матеј и Лука, први речима: „По вечеру суботном“ (Мт. 28, 1), а други речима: „Врло рано“ (Лк. 24, 1) — означују нам дубоку ноћ.
Лаод. 49: Да не треба у (Светој) Четрдесетници Хлеб (= Св. Евхаристију) приносити, осим само Суботом и Недељом.
Лаод. 51: Да не треба у (Свету) Четрдесетницу свршавати рођендане Мученика, него треба спомене Светих Мученика вршити у суботе и недеље.
Зонара: Должно, говорит (святой отец), поститься в среды и пятки каждой седмицы, и никто пусть не укоряет нас за этот пост. Присовокупляет и причины (этого обычая) и за тем говорит: «а в воскресный день не должно поститься, так как это день радости о восстании Господа; и колена приклонять в сей день мы не прияли». Нужно заметить выражения: «мы не прияли», и «заповедано нам по преданию»; ибо отсюда открывается, что с давних пор утвердившийся обычай считается вместо закона. А Василий Великий приводит и причины, по которым запрещено преклонять колена в воскресный день и от Пасхи до Пятидесятницы. Прочти также 66-е и 69-е Апостольские правила.
Валсамон: Следуя 64-му Апостольскому правилу, которым определяется, что мы не должны постится в воскресные дни и субботы, кроме только одной субботы, то есть великой, и 69-му правилу, которое строго наказывает не постящихся в святую четыредесятницу и всякую среду и пяток, делает такое же постановление и настоящее правило.