Ако се неко са одлученим (од општења: τῷ ἀκοινωνήῳ), макар и у кући, буде заједно молио, такав нека буде одлучен.
Ако се ко заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се такав одлучи.
Εἴ τις ἀκοινωνήτῳ κἄν ἐν οἴκῳ συνεύξηται, οὗτος ἀφοριζέσθω.
Ап. 11: Ако се неко, будући клирик, буде заједно молио са свргнутим (клириком) као са клириком, нека се и он свргне.
Ап. 12: Ако неки клирик, или лаик (=верник), који је одлучен (од Цркве), или је непријемљив (ἄδεκτoς = недостојан за примање у клир), пошавши у други град буде (тамо) примљен без препоручног писма, Нека буде одлучен и примаоц и примљени.
Ап. 32: Ако је неки презвитер или ђакон одлучен од (свог) епископа, таквога не сме примати други (епископ) него само онај који га је одлучио, осим у случају кад умре епископ који га је одлучио.
Ап. 45: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (= чинодејствују), нека се свргне.
Ап. 48: Ако неки лаик (=верник) прогна жену своју, па узме другу, или (узме) од другога отпуштену, нека буде одлучен.
Ап. 65: Ако који клирик удари (Апостолски 27) некога у свађи, и једним га ударцем убије, нека буде свргнут због своје напрасности (προπέτειαν = наглости); а ако је лаик (=верник), нека буде одлучен.
I Вас. 5: О онима који су одлучени од општења (τῶν ἀκοινωνήτων), било да су из клира или реда лаика, нека важи одлука од дотичних епископа сваке епархије, сходно канону који говори: „Који су од других искључени, не могу од (неких) других бити примљени" (Апостолски 32). Али, нека се испита да ли нису били удаљени из Црквеног општења (ἀποσυνάγωγοι = изопштени из заједнице) због ускогрудости (μικροψυχία = малодушности) или свађе или неке такве пристрасности епископове. Зато, да ово буде одговарајуће испитано, нађе се за добро да сваке године у свакој области бивају двапут годишње Сабори, да би, кад су сабрани сви епископи области у једном месту, заједно била испитана оваква питања, и тако ће се они, који су се о епископа заиста огрешили, сматрати од свих с разлогом одлучени од општења (= изопштени), докле епископи заједно не изволе да за њих донесу неку човекољубивију одлуку. А Сабори нека бивају: један пред Четрдесетницу, да би, уклонивши сваку ускогрудост, Богу био принет чисти Дар (Евхаристије); а други – у јесење доба.
Антиох. 2: Сви који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, али не учествују заједно са народом у молитви, или се одвраћају од Светога Причешћа Евхаристије, по неком нереду (ἀταξίαν = беспоретку), такви да буду одстрањени из Цркве, док се не исповеде и не покажу плодове покајања, и тада молећи могу добити опроштај. Не треба општити са изопштенима (μὴ κοινωνεῖν τοῖς ἀκοινωνήτοις = нє приобьщатисѧ къ неприобьщєнъıимъ), нити се молити са окупљанима по кућама, који се не моле са Црквом, нити примати у једној Цркви оне који се не окупљају (= на Литургију) у другој Цркви. Ако ли се нађе неки епископ, или презвитер, или ђакон, или други из канона (клиракâ), да општи са изопштенима, нека и он буде изопштен, као онај који квари канон Цркве (τὸν κανόνατης Ἑκκλησίας = канонъı црквьнъıѧ).
Картаг. 9: Августин (Свети) епископ, местобљуститељ Нумидијске области, рече: Удостојте да се одреди ово: да оне, који су доследно, због својих преступâ били искључени из Цркве, ако неки епископ или презвитер прими у општење (κοινωνίαν = communionem), нека још и он потпадне истој кривици (= осуди), заједно са онима који избегавају (да изврше) канонску одлуку свога епископа. Сви епископи рекоше: угодно је свима.
Зонара: Отлучаемые, конечно, за грехи отлучаются. Посему никто не должен иметь общения с ними. Ибо общение показывало бы презрение к отлучившему, или лучше обвинение, будто неправильно отлучил. Итак если кто с лишенным общения, т. е. с отлученным, будет вместе молиться, хотя бы не в церкви, а в доме; то и он подвергнется отлучению. Тоже говорит и 9 правило карфагенскаго собора.
Аристен: Молящийся с лишенным общения подлежит такому же осуждению. Молящийся вместе с еретиками в церкви, или в доме да будет так же лишен общения, как и они.
Валсамон: Выражение лишение общения значит - отлучение. Итак кто молился с отлученным, где бы и когда бы ни было, должен быть отлучен. Это написано для тех, которые говорят, что отлученный извержен из церкви и что, следовательно, если кто либо вместе с ним будет петь в доме, или на поле, то не будет виновен. Ибо в церкви ли молиться вместе с отлученным, или вне ея, все равно. Но разговаривать с отлученным не воспрещается. Читай и 9 правило карфагенскаго собора.