Питање 9. Да ли треба клирик да се моли у присуству Аријанаца или других јеретика, или му ништа не шкоди када (у њиховом присуству) чини молитву или принос (= свршава Литургију)? Одговор. На Божанственој Анафори (= Евхаристији) ђакон пре целивања позива: „Који сте ван општења(οἱ ἀκοινώνητοι), излазите“! Не требају, дакле, присуствовати (Литургији - Аријанци и други јеретици), осим ако обећају покајање и да ће напустити јерес.
Εἰ ὀφείλει κληρικὸς εὔχεσθαι παρόντων ᾽Αρειανῶν ἢ ἄλλων αἱρετικῶν, ἢ εἰ οὐδὲν αὐτὸν βλάπτει ὁπόταν αὐτὸς ποιῇ τὴν εὐχήν, ἤγουν τὴν προσφοράν; Ἀπόκρισις. Ἐν τῇ θείᾳ ἀναφορᾷ ὁ διάκονος προσφωνεῖ πρὸ τοῦ ἀσπασμοῦ· Οἱ ἀκοινώνητοι περιπατήσατε. Οὐκ ὀφείλουσιν οὖν παρεῖναι, εἰ μὴ ἄν ἐπαγγέλωνται μετανοεῖν καὶ ἐκφεύγειν τὴν αἵρεσιν.
Ап. 45: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (= чинодејствују), нека се свргне.
Ап. 65: Ако који клирик удари (Апостолски 27) некога у свађи, и једним га ударцем убије, нека буде свргнут због своје напрасности (προπέτειαν = наглости); а ако је лаик (=верник), нека буде одлучен.
Лаод. 6: Да не треба допуштати јеретицима, који упорни остају у јереси, да улазе у Дом (= Храм) Божји.
Лаод. 9: Да не треба допуштати да чланови Цркве одлазе, ради молитве или исцељења (θεραπείας= =и(с)цѣлѥниѧ) у гробља или у такозвана Мученичка места јеретикâ; него они који то чине, ако су верници (Цркве), требају бити одлучени од општења (ἀκοινωνήτους = изопштени) за неко време, а кад се покају и исповеде да су згрешили, опет примити (у општење = Причешће).
Лаод. 32: Да не треба примати благослове од јеретика, јер су већма безсловесности (ἀλoγίαν = бесмислице), него ли благослови.
Лаод. 33: Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или расколницима.
Лаод. 34: Да ниједан хришћанин не треба да оставља Мученике Христове, и одлази псевдомученицима (ψευδομάρτυρες = лъжмимъ моученикомъ), то јест јеретичким, или онима који су уз споменуте јеретике били. Јер су ови туђи Богу (ἀλλότριοι = отуђени од Бога). Нека су, зато, анатема (= одлучени), који одлазе к њима.
Валсамон: На вопрос о клирике, должен ли он в присутствии еретиков молиться, то есть приносить бескровную жертву, отвечал, что когда дары имеют быть принесены на священную трапезу, непосвященным говорится: «не приемлемые ко общению изыдите», то есть оглашенные изыдите. Итак, если не позволяется присутствовать при совершении божественной жертвы оглашенным, то каким образом будет позволено еретикам, если только они не обещаются покаяться и оставить ересь? Но тогда, я думаю, им должно быть позволено находиться не внутри храма, но вне, вместе с оглашенными, а в том случае, если не обещают оставить ересь, не должны стоять и с оглашенными, но должны быть изгнаны.