Сви епископи рекоше: Да, ако је угодно: кад треба нека писма на Сабору издиктирати (ради слања), да изволи достојнопоштовани (προσκυνητός = venerandus) епископ, који председава на овоме престолу (Картагенском), у име свију издиктирати (их) и потписати. Затим, би угодно (одредити): да се епископима местобљуститељима (= заступницима), које треба послати у Африканске области, због Донатистâ, дају писма, која ће имати садржај (δύναμιν = мандат) њиховог пуномоћја, које пуномоћје да не прекорачују. И потписаше: Аврелије, епископ Картагенске Цркве, сагласих се са овом одлуком, и прочитавши је, потписах. Тако исто и остали епископи потписаше.
Ἀπὸ συμπάντων τῶν επισκόπων ἐλέχθη, ἵνα, ἑὰν ἤρεσέ τινα γράμματα ὀφείλειν ὑπαγορευθῆναι ἐν τῇ συνόδῳ, ὁ προσκυνητὸς ἐπίσκοπος, ὁ ἐν τῷ θρόνῳ τούτῳ προκαθήμενος, καταξιοῖ ἐπ' ὀνόματι πάντων ὑπαγορεύειν καὶ ὑπογράφειν. ᾽Εν οἷς ἤρεσεν ἔτι μὴν τοῖς τοποτηρηταῖς ἐπισκόποις, τοῖς ὀφείλουσιν ἀποσταλῆναι εἰς τὰς τῆς Ἀφρικῆς ἐπαρχίας, ἕνεκεν τῶν Δονατιστῶν, γράμματα δοθῆναι, δύναμιν ἐντολικοῦ περιέχοντα, ἣν δύναμιν μὴ παρεξέλθωσι, Καὶ ὑπέγραψαν· Αὐρήλιος, ἐπίσκοπος τῆς Καρχηδονίων ἐκκλησίας, τῷ παρόντι ψηφίσματι συνῄνεσα, καὶ ἀναγνωσθέντι ὑπέγραψα. Ὁμοίως καὶ οί λοιποὶ επίσκοποι ὑπέγραψαν.
Картаг. 55: Аврелије епископ рече: Примите, браћо, моју реч. Много пута се догађало да су Црквени људи у потреби (тј. Цркве које потребују клирике), тражили од мене ђаконе, или презвитере, или епископе, и ја, међутим, памтећи што је одређено (Саборима), кажем таквима: да се сусретнем са епископом тог траженог клирика, и то њему изнесем: да његовога клирика траже из неке Цркве. И до сада, ево, није било противљења. Али, да се то после овога не догоди, то јест да ми се не успротиве у тој ствари они од којих тражим, — јер ме знате да водим бригу о многим Црквама и хиротонијама (= постављењима), — да кад се сусретнем с било којим од саепископâ (συνιερέων = consacerdotum), са два или три сведока из вашег санаслеђа (συγκληρώσεως = comsortio =жрѣбиѩ /тј. са 2-3 из епископата/), ако се дотични (епископ) нађе да је ненаклоњен (ἀκαθοσίωτος = indevotus = не по подобьствоу), праведно је да ваша љубав пресуди шта треба чинити. Јер ја, као што знате, браћо, по Божијем снисхођењу, о многим Црквама водим бригу. Нумидије епископ рече: Одувек је припадала овоме престолу (= Картагенском) та власт: да одакле хоће, и за било које име да је подстакнут, по жељи сваке Цркве хиротонише епископа. Епигоније епископ рече: Добра воља умерава власт. Јер ти, брате, мање се усуђујеш него што можеш, тиме што себе показујеш свима добар и човекољубив. Јер ово (сада) имаш у своме расуђењу: да испоштујеш лице сваког појединог епископа. А при првом и простом сусрету (с њима), ако оцениш, оно што је у власти овога престола треба остварити, пошто имаш потребу да све Цркве подржаваш. Отуда, ми ти не дајемо власт, него исту потврђујемо твојој вољи, тако да можеш свагда задржати (= узети) кога хоћеш, и постављати старешине (= предтојнике) Црквама, и осталима тражене, и одакле сагледаш (тј. нађеш лице). Постуметијан епископ рече: Онда, ако неко има само једног презвитера, зар и тога једног треба узети? Аврелије епископ рече: По Божијем снисхођењу може један епископ многе презвитере хиротонисати, али презвитер погодан за епископство теже се налази. Зато, ако се који (епископ) нађе да има само једног презвитера, и тај је способан за епископство, и тога јединога дужан је дати за хиротонију (за епископа). Постуметијан епископ рече: Дакле, ако други епископ има много клирикâ, тада му је дужност то друго мноштво (народа) помоћи. Аврелије епископ рече: Наравно, као што си ти другој Цркви помогао, тако ће се сапотстаћи (= побудити) и онај што има више клирика, да ти дарежљиво дадне једнога од њих ради хиротоније (= постављења).