Апостолски канони
канон 85.

У преводу еп. Атанасија Јевтића:

Нека вам свима, клирицима и лаицима (= вернима), буду поштоване и Свете књиге (ове), Старога Завета: Мојсијевих пет: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони; Исуса Навина једна; Судијâ једна; о Рути једна; Царства четири; Паралипоменâ (тј.) књиге Дневникâ две; Јездре две; Јестире једна; Макавејâ три; о Јову једна; Псалтира једна; Соломонове три; Приче, Еклисијаст (= Проповедник), Песма над песмама; Пророкâ дванаест (малих); Исаије једна; Јеремије једна; Језекиља једна; Данила једна. Ван овога пак, нека вам буде још казано да ваши млађи изучавају Премудрост многоученога Сираха. А наше (књиге), то јест Новога Завета: Јеванђеља четири: Матеја, Марка, Луке и Јована; Павлових Посланица четрнаест; Петрове Посланице две; Јованове три; Јаковљева једна; Јудина једна; Климентове Посланице две. [И Установе (Апостолске) које су мноме Климентом за вас епископе у осам књига издане (προσπεφωνημέναι = проглашене), које не треба свима објављивати (οὐ χρὴ δημοσιεύειν ἐπὴ πάντων = међу свима расправљати), јер у њима има тајанственога.] И Дела наша Апостолска.

У преводу еп. Никодима Милаша:

Нека вам свима, клирицима и свјетовњацима, буду поштоване и свете књиге старога завјета: Мојсијевих пет: постанак, излазак, левитска, бројеви, закони поновљени; Исуса Навина једна; судија једна; о Рути једна; царстава четири; паралипоменом, књиге дана двије; Јездре двије; о Јестири једна; Макавеја три; о Јову једна; псалтира једна; Соломунове три: приче, еклисијаст, пјесма над пјесмама; пророка дванаест; Исаије једна; Јеремије једна; Језекиља једна; Данила једна. Ван овога пак, нека вам буде напоменуто, да би ваши млађи изучавала мудрост многоученога Сираха. Наше пак (то јест новога завјета): јеванђеља четири: Матеја, Марка, Луке и Јована; Павлових посланица четрнаест; Петрове посланице двије; Јованове три; Јаковљева једна; Јудина једна; Климентове посланице двије; и установе, које су мном Климентом за вас епископе у осам књига издане, али које не треба међу свима распростирати, јер у њима има тајанственога: и дјела наша апостолска.

У грчком преводу:

Ἔστω ὑμῖν πᾶσι κληρικοῖς καὶ λαϊκοῖς βιβλία σεβάσμια καὶ ἅγια, τῆς μὲν Παλαιᾶς Διαθήκης, Μωυσέως, πέντε· Γένεσις, Ἔξοδος, Λευιτικόν, Ἀριθμοί, Δευτερονόμιον· Ἰησοῦ Ναυῆ, ἕν· Κριτῶν, ἕν· Ρούθ, ἕν· Βασιλειῶν, τέσσαρα· Παραλειπομένων, τῆς βίβλου τῶν ἡμερῶν, δύο· Ἔσδρα, δύο· Ἐσθήρ, ἕν· Μακκαβαίων, τρία· Ἰώβ, ἕν· Ψαλτηρίου, ἕν· Σολομῶντος, τρία, Παροιμίαι, Ἐκκλησιαστής, ᾎσμα ᾈσμάτων· Προφητῶν, δώδεκα· Ἡσαΐου, ἕν· Ἱερεμίου, ἕν· Ἰεζεκιήλ, ἕν· Δανιήλ, ἕν. Ἔξωθεν δὲ ὑμῖν προσιστορείσθω μανθάνειν ὑμῶν τοὺς νέους τὴν Σοφίαν τοῦ πολυμαθοῦς Σειράχ. Ἡμέτερα δὲ (τουτέστι, τῆς Καινῆς Διαθήκης), Εὐαγγέλια τέσσαρα· Ματθαίου, Μάρκου, Λουκᾶ καὶ Ἰωάννου· Παύλου ἐπιστολαὶ, δεκατέσσαρες· Πέτρου ἐπιστολαί, δύο· Ἰωάννου, τρεῖς· Ἰακώβου, μία· Ἰούδα, μία· Κλήμεντος ἐπιστολαί, δύο· καὶ αἱ Διαταγαὶ ὑμῖν τοῖς ἐπισκόποις δι᾿ ἐμοῦ Κλήμεντος, ἐν ὀκτὼ βιβλίοις προσπεφωνημέναι· ἃς οὐ χρὴ δημοσιεύειν ἐπὶ πάντων διὰ τὰ ἐν αὐταῖς μυστικά· καὶ αἱ Πράξεις ἡμῶν τῶν Ἀποστόλων.


Упоредна места

Лаод. 60: Ове књиге треба читати из Старога Завета: 1. Постање света, 2. Излазак из Египта, 3. Левитска, 4. Бројеви, 5. Поновљени Закони, 6. Исус Навин, 7. Судије (и) Рут, 8. Јестира, 9. Царства прва и друга, 10. Царства трећа и четврта, 11. Паралипомена (= Дневника) прва и друга, 12. Јездра прва и друга, 13. Књига сто педесет Псалама, 14. Приче Соломонове, 15. Еклисијаст (= Проповедник), 16. Песма над песмама, 17. Јов, 18. Дванаест (мањих) Пророка, 19. Исаија, 20. Јеремија и Варух, Плач и Посланица, 21. Језекиљ, 22. Данило. А књиге Новога Завета ове: Јеванђеља четири: по Матеју, по Марку, по Луки, по Јовану; Дела Апостолска; седам Саборних Посланица: Јаковљева једна, Петрове две, Јованове три, Јудина једна; четрнаест Павлових Посланица: Римљанима једна, Коринћанима две, Галатима једна, Ефесцима једна, Филипљанима једна, Колошанима једна, Солуњанима две, Јеврејима једна, Тимотеју две, Титу једна, и Филимону једна.

Картаг. 24: Такође би угодно (одредити): да се, осим Канонских (Светих) Писама (Κανονικῶν Γραφῶν = Scriptures canonicas), ништа у Цркви не чита, под именом Божанствених Писама. А Канонска (Света) Писма јесу ова: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони, Исус Навин, Судије, Рут, четири књиге Царстава, две књиге Паралипоменâ (= Дневника), Јов, Псалтир, пет књига Соломонових, дванаест књига (Малих) Пророкâ, Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило, Товија, Јудита, Јестира, две књиге Јездрине, [Макавејâ две књиге]. Новога Завета: четири Јеванђеља, једна књига Дела Апостолских, четрнаест Посланица Павлових, две Апостола Петра, три Апостола Јована, једна Апостола Јакова, једна Апостола Јуде, Откривења Јовановог једна књига. Нека се ово обзнани Брату и Саслужитељу нашем Бонифацију (Римском: 418–423. г.) и осталим епископима тих крајева, ради потврде изложеног канона. Јер смо од Отаца примили да ове (књиге) у Цркви треба читати.

Атанас. Вел. 2: Али, пошто смо споменули о јеретицима, као мртвима, а о нама као имајућима за спасење Божанска Писма, и бојим се, као што је Павле писао Коринћанима (2Кор 11, 3), да неки од простијих, због простоте и чистоте (своје), не буду заведени лукавошћу (τῆς πανουργίας =ѿ проказъı) неких људâ, и надаље се почну бавити другим (књигама), такозваним Апокрифима, заведени истоименошћу (називâ) са истинитим (=Богонадахнутим) Књигама, — молим вас да прихватите, ако подсећајући пишем (вам) и ја о ономе што знате, а ради потребе и користи Цркве. Хотећи пак то споменути, послужићу се, ради подршке мојој смелости, примером Јеванђелиста Луке (1, 1-3), говорећи и сам: Пошто неки почеше састављати за себе такозване Апокрифе и мешати их са Богонадахнутим Писмом, о којем (Св. Писму) дознасмо како предадоше Оцима они који су отпочетка били очевици и служитељи Речи (=Апостоли), намислих и ја, подстакнут од искрене браће и научен од почетка, да надаље изложим Књиге Канонске и Предане, и Повероване као Божанске (τὰ κανονιζόμενα καὶ παραδοθέντα, πιστευθέντα τε θεῖα εἶναι βιβλία), да сваки, ако је у заведен, осуди оне који су (га) завели, а који је остао чист, радује се поновно подсећан. Свега, дакле, књига Старога Завета има бројем двадесет две; јер толико је, како чух, предано код Јевреја и слова (азбуке). По реду пак и по имену свака је овако: Прва Постање, па Излазак, па Левитска, и за њом Бројеви, и на крају Поновљени Закони; за њима следи Исус Навин, и Судије, и после ње Рут; и одмах даље Царстава четири књиге, од њих се прва и друга броје као једна књига, а исто трећа и четврта као једна; после пак ових (долази) Паралипомена (=Дневника), прва и друга, које се опет исто броје као једна књига: затим прва и друга Јездре, такође као једна; после ових Књига Псалама, и даље Приче, па Еклисијаст (=Проповедник), и Песма над песмама; уз ове је и Јов; и надаље Пророци, Дванаест (малих Пророка) који се броје као једна књига; затим Исаија, Јеремија, и са њим Варух, Плач, Посланица; и после њега Језекиљ, и Данило. Довде стоје (22) књиге Старога Завета. А књиге Новога (Завета) опет нећемо каснити да кажемо, а то су ове: Јеванђеља четири: по Матеју, по Марку, по Луки, по Јовану; затим после ових: Дела Апостолска, и Апостолске Посланице, зване Саборне, њих седам, овако: Јаковљева једна, Петрове две, Јованове три, и после њих Јудина једна. Уз ове су Апостола Павла четрнаест Посланица, по реду писане овако: Прва Римљанима, затим Коринћанима две, и после ових Галатима, а даље Ефесцима, па Филипљанима, и Колошанима, и после њих Солуњанима две, и Јеврејима; и одмах Тимотеју две, а Титу једна, и последња Филимону једна; и опет: Јованов Апокалипсис. Ово су извори спасења (πηγαὶ τοῦ σωτηρίου = источьници спасениѩ), да се жедан напоји у њима садржаним речима. Само се у овима благовести наука Благочешћа (τὸ τῆς εὐσεβείας διδασκαλεῖον εὐαγγελίζετια = богочьстиѩ оучєниѥ благовѣститьсѩ). Нико овима да не додаје, нити од њих да нешто одузима. Односно ових је Господ ућуткао Садукеје, говорећи: „Варате се, не знајући Писма, нити силе његове“ (Мт 22, 29), а Јудејима је саветовао: „Истражујте Писма, јер она су та која сведоче о мени“ (Јн 5, 39). Но ради веће тачности (ἀκριβείας) додајем и ово, пишући као потребно: да, осим ових, постоје и друге књиге, које нису Канонизоване (οὐ κανονιζόμενα= ушле у канон), али су од Отаца одређене за читање (τετυπωμένα... ἀναγινώσκεσθαι) онима који тек прилазе (вери) и желе да науче реч (=науку) Благочешћа; (то су): Премудрост Соломонова, и Премудрост Сирахова, и Јестира, и Јудита, и Товија, и (тако)звано Учење Апостолâ (Διδαχὴ καλουμένη τῶν Ἀποστόλων), и Пастир (Јермин). Па ипак, љубљени, док су и оне Канонизоване (κανονιζομένων =унесене у канон), и овε Читане (ἀναγινωσκομένων = одређене за читање), о Апокрифнима нигде нема спомена, него је то измишљотина јеретика, који када хоће пишу их, поклањајући им и додајући временâ, да, приказујући их као старе, имају изговор да тиме преваре просте (људе).


Коментари

Зонара: Святые Апостолы, дав постановления, как должно жить верным, присоединили наконец и то, какие книги они должны читать, и оные исчислили. Перечисления книг, назначаемых для чтения, встречаются и у различных Святых Отцев, как сказано где – то выше. А это они сделали потому, что были или и находятся еще различные подложные сочинения и с ложными надписаниями, а некоторые и поврежденные, каковы и Постановления, обнародованные Климентом; ибо и они были повреждены и испорчены какими – то зломыслящими людьми. Посему – то вполне читать оныя и запретил Шестый Вселенский Собор во второй главе изложенных им правил. Некоторые другие перечисления, вместе с исчисленными здесь, дозволяют читать и Премудрость Соломона, и Товию, и Иудифь, и Апокалипсис Богослова. Итак, вот 85-ть правил Всехвальных Апостолов. В некоторых книгах, содержащих правила, находятся и другие правила, надписанные именем каждого из Всехвальных Апостолов. Но собор 227-ми Святых Отцев, собравшийся в Трулле в царствование самодержавного Юстиниана Ринотмита, называемый Шестым, сделавший исчисление священных правил, говорит так: «признал сей святый собор, чтобы тверды и не нарушаемы пребывали приятыя и утвержденныя бывшими прежде нас святыми и блаженными отцами и также и нам преданныя именем святых и славных Апостолов осемьдесят пять правил». Потом сказав о Постановлениях, написанных святым Климентом, что не должно их читать, и отвергнув их, потому что еретики примешали к ним нечто подложное и чуждое благочестия ко вреду церкви, упоминает о соборных правилах – как вселенских соборов, так и поместных и о правилах, составленных божественными отцами кроме соборов, и к сему присовокупляет: «никому да не будет позволено вышеозначенные правила изменяти, или отменяти или, кроме предложенных правил, приимати другие, с подложными надписаниями составленные некими людьми, дерзнувшими корчемствовати истиною». Когда второе правило Шестого Собора делает такое постановление и нигде не сделало упоминания о других Апостольских Правилах, кроме 85; то других правил именуемых Апостольскими не должно принимать, но таковые скорее должно порицать, изобличать и отвергать, как имеющие ложные надписания, как поврежденные и находящиеся вне исчисленных и одобренных божественными и священными отцами.

Аристен: Досточтимо только шестидесяти книжие. У всех клириков и мирян чтимыми и святыми книгами должны быть почитаемы одне, именно следующие: Ветхого Завета, пять: Бытие, Исход, Левит, Числа, Второзаконие; Исуса сына Навина – одна; Судей и Руфь – одна; Царств – четыре; Паралипоменон (книги дней) – две; Ездра – две; Есфир – одна; Маккавейския – три; Иов – одна; Псалтырь – одна; Соломона три: Притчи, Екклезиаст, Песнь Песней; Пророков – двенадцать. Сверх же сих и Премудрость многоученого Сираха. А Нового Завета: четыре Евангелия: Матфея, Марка, Луки, Иоанна; Павла – четырнадцать посланий; Петра – два послания; Иоанна – три; Иакова – одно; Иуды – одно; Климента – два послания; и Деяния Апостолов; и Постановления, изреченные Климентом епископом в осми книгах, которыя не должно обнародовать пред всеми ради того, что в них таинственно. А второе правило шестого собора, бывшего в Трулле, совсем отвергает сии постановления, потому что в них иномыслящими прибавлено нечто подложное и чуждое благочестия.

Валсамон: Из 60-го правила мы узнали, что не должно читать имеющие подложные надписания книги нечестивых, как святые. А теперь узнаем, какие книги должны читать из Ветхого Завета и из Нового. А ты знай, что хотя и написано здесь, чтобы мы читали Постановления Климента, не обнародывая однакоже их; но второе правило шестого собора воспретило чтение их, потому что в них совершено повреждение. Читай и самое 2-е правило, которым определяется, чтобы с некоторыми другими писаниями мы читали только 85-ть правил Святых Апостолов, и не обращались ни к какому другому правилу, хотя бы оно и называлось правилом Святых Апостолов. А написанное святыми отцами и исповедниками и читать, и принимать мы должны, как приводящее нас к истинной и православной вере.