На неким сликама часних икона цртама је насликано Јагње, на Које прстом показује Претеча, и Које је узето као знак (τύπος = праобраз) благодати, преднаговештавајући нам кроз (старозаветни) Закон истинско Јагње — Христа Бога нашег. Али, иако поштујемо старе праобразе и сенке, које су Цркви предане као символи и предзнаци (саме) Истине, првенство (ипак) дајемо Благодати и Истини (Јн. 1, 17), прихватајући исту за испуњење Закона. Да се, дакле, и уметношћу у бојама слика пред погледима свију оно Савршено (τὸ τέλειον), одређујемо: да се од сада и на иконама изображава, уместо старо(заветно)га јагњета, насликан по човечијој природи лик Јагњета (Божијег) Које узима на Себе грехе света – Христа Бога нашега (Јн. 1, 29), и кроз то, схватајући висину смирења Бога Слова, бивамо руковођени ка памћењу (μνήμην = спомену) живота Његовог у телу, и страдања, и спасоносне смрти, и отуда насталог искупљења свету.
На неким сликама светих икона нацртано је јагње, на које прстом показује Претеча, и које је узето као знак благодати, приказујући нам кроз закон право јагње, Христа Бога нашега. Али колико ми поштујемо старе слике и сјени, које су цркви предане, као знакове и знамења истине, првенство ипак дајемо благодати и истини, признавајући исту за испуњење закона. Да дакле и живописном вјештином приказано буде пред свачијим очима оно, што је извршено, наређујемо, да се од сада на иконама има стављати умјесто некадашњега јагњета, по човјечијој природи слика Јагњета, које је узело на себе гријехове свијета, Христа Бога нашега, како би се тиме, мотрећи смирење Бога Слова, узбудила у нама успомена о животу његовом у тијелу, његовим страдањима и спаситељној смрти, и искуплењу свијета, које се њим извршило.
Ἔν τισι τῶν σεπτῶν εἰκόνων γραφαῖς, ἀμνὸς δακτύλῳ τοῦ Προδρόμου δεικνύμενος ἐγχαράττεται, ὃς εἰς τύπον παρελήφθη τῆς χάριτος, τὸν ἀληθινὸν ἡμῖν διὰ νόμου προϋποφαίνων ἀμνὸν Χριστὸν τὸν Θεὸν ἡμῶν. Τοὺς οὖν παλαιοὺς τύπους, καὶ τὰς σκιάς, ὡς τῆς ἀληθείας σύμβολά τε καὶ προχαράγματα, τῇ ἐκκλησίᾳ παραδεδομένους κατασπαζόμενοι, τὴν χάριν προτιμῶμεν, καὶ τὴν ἀλήθειαν, ὡς πλήρωμα νόμου ταύτην ὑποδεξάμενοι. Ὡς ἂν οὖν τὸ τέλειον κἀν ταῖς χρωματουργίαις, ἐν ταῖς ἁπάντων ὄψεσιν ὑπογράφηται, τὸν τοῦ αἴροντος, τὴν ἁμαρτίαν τοῦ κόσμου ἀμνοῦ, Χριστοῦ τοῦ Θεοῦ ἡμῶν, κατὰ τὸν ἀνθρώπινον χαρακτῆρα καὶ ἐν ταῖς εἰκόσιν ἀπὸ τοῦ νῦν, ἀντὶ τοῦ παλαιοῦ ἀμνοῦ, ἀναστηλοῦσθαι ὁρίζομεν· δι᾿ αὐτοῦ τὸ τῆς ταπεινώσεως ὕψος τοῦ Θεοῦ Λόγου κατανοοῦντες, καὶ πρὸς μνήμην τῆς ἐν σαρκὶ πολιτείας, τοῦ τε πάθους αὐτοῦ καὶ τοῦ σωτηρίου θανάτου, χειραγωγούμενοι, καὶ τῆς ἐντεῦθεν γενομένης τῷ κόσμῳ ἀπολυτρώσεως.
Зонара: Агнец, которого Моисей повелел закалать евреям и которого кровию быв помазаны пороги домов их, делались недоступными для истребителя первородных, прообразовал и предизображал Господа нашего Исуса Христа. Почему и Креститель, указуя людям Христа, сказал: се агнец Божий, вземляй грех мира (Иоанн. 1, 29). Таким образом писали на иконах агнца и Предотечу, показующаго его перстом. Настоящий собор постановляет, чтобы не было сего, и говорит, что мы почитаем образы и сени, как знамения и предначертания истины, но предпочитаем благодать и истину, то есть, самые вещи, указуемые чрез знамения, и определяем не писать более Вземлющаго грех мира в виде агнца, а представлять Его на иконах по человеческому естеству, дабы таким образом созерцать снисхождение Бога Слова и безмерность Его смирения и памятовать жизнь Его во плоти, и страдание, и спасительную смерть, и сколько благодеяний мы получили чрез Него.
Аристен: Не изображай агнца во образ Христа, но Его Самого. Агнец был принят во образ истинного Христа Бога нашего. Но не должно образ предпочитать истине и писать на честных иконах агнца, указуемого перстом Предотечи, а должно и искусством живописания изображать Самого Христа и Бога нашего по-человечески.
Валсамон: Когда Моисей, по повелению Божию, возвещал о погибели египетских первенцев, тогда он заповедал евреям заклать агнца и кровию его помазать иудейские пороги, дабы они были недоступны истребителю первородных. Итак, этот агнец прообразовал Господа. Почему и великий во пророках и равноангельный Предтеча, увидев Господа Исуса Христа Бога нашего, сказал: се агнец Божий, Сын Отца, вземляй грех мира (Иоанн. 1, 29). Некоторые, представляя на святых иконах святого Предотечу, изображали насупротив его агнца, показуемого перстом Предтечи. Итак, запрещая это святый собор определил, что, поелику агнец был принят во образ истины, а с пришествием истины пришли сени, и образы и знамения, то, хотя мы почитаем и образы и сени, как знамения истины, но предпочитаем истину; посему и определили упразднить принадлежащее к образу, а вместо агнца на святых иконах представлять Самого Господа нашего Исуса Христа и Бога нашего по человеческому естеству. А если это так; то я думаю, что худо делают те, которые выпускают в церквах голубей в знак наития Святого Духа, и вместо оной сверхъестественной и новоявленной звезды возжигают восковые свечи, так же те, которые неизреченное и спасительное рождество Господа и Бога и Спаса нашего Исуса Христа в вертепе представляют чрез посредство младенца и ложа, и то, что выше слова и разума изображают человеческими делами.