Који се предао гатарима (μάντεσιν = мантима = волшебницима) или таквима сличним, нека је и он под епитимијом толико времена колико убице.
Ὁ μάντεσιν ἑαυτὸν ἐπιδοὺς ἤ τισι τοιούτοις, τὸν χρόνον τῶν φονέων καὶ ἐπιτιμηθήσεται.
Трул. 61: Који се предају гатарима, или такозваним стотницима (= волшебницима), или другим сличнима, да од њих дознаду што желе да им се открије, нека, сходно ономе што је већ претходно од Отаца о њима одређено, подлегну канону о шестогодишњем кајању. Истој тој епитимији треба подвргнути и оне који воде мечке или сличне животиње за играње, а на штету простијих (људи); и они који варајући казују о срећи и судбини и родословљу (= по астрологији) и масу других таквих глупости говоре, а и такозвани гоничи облака и бајачи, и који праве амајлије (против чаролија) и гатари. Који пак остану упорни у томе, и неће да престану, те да избегавају такве пагубне и незнабожачке скарадности, одређујемо да се потпуно од Цркве одбаце, као што и Свети Канони заповедају. „Јер какву заједницу има светлост са тамом? као што Апостол каже. Или какво је слагање храма Божијег са идолима? Или какав удео има верни са неверником? Како ли се слаже Христос са Велијаром? (2Кор. 6, 14–16).
Трул. 65: Заповедамо да од сада престане ложење ватри, које неки о новомесечјима пале пред својим радионицама и кућама, које ватре (затим) неки и прескачу, чинећи то по неком старом обичају. Који, дакле, тако што учини, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен. Јер је написано у 4. књизи Царства: „И сагради Манасија олтар свој војсци небеској у два дворишта Дома Господњег, и децу своју провођаше кроз ватру, и врачаше (ἐκληδονίζετο) и гаташе (οἰωνίζετο = по птицама), и учини стомаковрачања (= утробогатања), и умножи гатаре, и продужи да чини зло пред Господом, да Га разгњеви“ (4Цар. 21, 5–6).
Анк. 24: Који гатају и следују незнабожачким обичајима, или доводе у своје куће неке (гатаре) ради изналажења (разних) враџбина, или ради очишћења, нека се подвргну канону о петогодишњем (кајању), проходећи одређене степене: три године припадања (са оглашенима) и две године молитве (са вернима), али без Причешћа.
Лаод. 36: Да не смеју свештена лица или клирици бити гатари, или врачари, или погађачи бројевима, или астролози (ἀστρολόγους = звездочатци), нити да праве такозване амајлије, које су окови душа њихових. А који их (= амајлије) носе, заповедисмо да се изагнају из Цркве.
Вас. Вел. 7: Мужелошци (ἀρρενοφθόροι = моужьска пола блоудьници = хомосексуалци) и скотолошци (ζωοφθόροι = скотоблоудьници) и убице и тровачи и прељубочинци и идолопоклоници достојни су исте осуде; и зато одредбу (τύπον = правило) коју имаш за друге држи и за њих. За оне пак који су се кајали тридесет година због нечистоте коју су у незнању учинили, не треба да двоумимо да их примамо, јер их незнање чини достојним опроштаја, и добровољно исповедање (греха), и тако дуго време (кајања), јер су скоро читав један људски век били предани Сатани (1Кор 5, 5) да се васпитно науче (παιδευθῶσι) да не живе бестидно. Зато нареди да се они без одлагања приме, а особито ако имају сузе које умољавају твоју милосрдност, и показују живљење достојано сажаљења.
Вас. Вел. 65: Који призна да се бавио врачарством или волшебним напитцима (γοητείαν ἢ φαρμακείαν = гатарством /=чародејством/ или замађијавањем), нека издржи време (кајања) убице, тако распоређиван као самоизобличитељ у томе греху.
Вас. Вел. 81: Пошто многи у време варварске најезде преступише (=одрекоше) веру у Бога, и положише незнабожачке заклетве, и једоше нечиста јела која су им са идолским врачаријама принета, такви нека буду икономисани (οἰκονομείσθωσαν = решавани) по законима и канонима донетим од Отаца наших (= Анкирски 1-9). Јер они који су тешку невољу у мучењима поднели, и не подносећи болове, те били принуђени на одрицање (од вере), нека три године не буду примљени, и две године нека слушају, и три припадају, и тако нека се приме у општење (κοινωνίαν = Причешће). А који су без велике невоље издали веру у Бога, и јели за демонском трпезом, и клели се незнабожачким заклетвама, нека се искључе (из Храма) за три године, две године нека слушају (Св. Писмо), три године да се моле у припадању, и друге три да стоје са вернима у молитви, те тако нек буду примљени у Причешће Доброга (= у Литургију).
Вас. Вел. 83: Који се баве прорицањима (οἱ καταμαντευόμενοι = волшебници, манти) и следују обичајима незнабожаца, или уводе неке у своје куће ради изналажења волшепстава (=магија) и ради очишћења, нека подлегну канону шестогодишњег (кајања): годину плачући, и годину слушајући, и три године припадајући, и годину (опет) стојећи са вернима (на молитви), те тако буду примљени (у Св. Литургију = Причешће).
Григ. Ниски 3: Они пак који одлазе код врачарâ или бајачâ (γόητας ἤ μάντεις), или онима који обећавају да ће кроз демоне учинити нека очишћења или одгоњења (зала), такви нека се тачно испитују и саслушавају: да ли (ни)су, остајући у вери у Христа, неком принудом били наведени на такав грех, што их је можда на то присилила нека несрећа или нека тешка штета, или су сасвим презрели поверено им од нас Сведочанство (τοῦ... μαρτυρίου = Христову веру), те приступили сарадњи са демонима. Јер ако су то учинили због одбацивања вере и да више не верују да има Бога, Коме се хришћани клањају, јасно је да ће подлећи осуди одступника (од вере). А ако их је на то навела нека неподношљива невоља, надвладавши малодушност њихову, те били заведени неком лажном надом, нека се и на њима покаже човекољубље слично као према онима који у време исповедања (вере) нису могли одолети мучењима.
Зонара: Прорицаниями в древности были предсказания, какие давались лжеименными богами, или ответы на вопросы. Но хотя прорицалища прекратились по воплощении Господа, но предсказания и ныне делаются некоторыми посредством обаяний и демонского действия, хотя они и оказываются по большей части ложными; каковы суть делаемые некоторыми женщинами, которые, кладя на руки зерна ячменя, посредством их предсказывают нечто; а другие, нагибаясь к золе, предугадывают грядущее; к ним должны быть причислены и те, которые говорят, что они по звездам предузнают имеющее быть, и которые пользуются ими, - каковых всех подвергает епитимии убийц.
Аристен: Предавший себя волхователям, или обаятелям, или отравителям с целью изучить из злохудожество, должен быть подвергнут епитимии, как вольный убийца. А кто верит волхователям и вводит их в свой дом для изыскания и приготовления врачеств (суеверных) или для открытия чего нибудь неизвестного, подвергается епитимии не шесть лет, как говорит 61-е правило трулльского шестого собора и 83-е сего, что в руках у нас, третьего послания Василия Великого.
Валсамон: В 25-й главе 9-го титула и в 20-й главе 13-го титула настоящего собрания мы изложили различные сведения о волхователях, магах и подобных; и прочти как это, так и указываемые в тех же самых главах правила и законы, и узнаешь, каким образом они наказываются по законам гражданским и церковным. А теперь святый определяет, что те, которые предают себя каким либо лицам этого рода, должны быть подвергаемы епитимии на срок, назначенный убийцам. Но поелику некоторые, толкуя настоящее правило, сказали, что таким образом должно наказывать и тех, которые приходят к женщинам, берущимся не зернах ячменя открыть что-нибудь неизвестное, или будущее, то я говорю, что есть различие между предвещателями и ворожеями-старухами, которые обманывают простецов своими нашептываниями; ибо первые призывают демонов; а эти, прикрываясь скорее добродетелью и святостью, иногда с божественными псалмопениями, рукописуют будущее и показывают неизвестное при помощи ячменных зерен, как делают и так называемые монахи с красивыми бородами и волосами, носящие власяницы и вретища; ибо и эти, обольщая и обольщаясь, предуказывают будущее как бы по ангельскому откровению. Поэтому то те, которые не отреклись от Бога, но по развращенности прикрываются личиною святости, должны, как мне кажется, быть наказываемы умереннее, а не так, как отрекшиеся от Бога. А если скажешь, что старухи, гадающие по ячменю и делающие обаяния, призывают демонов, то необходимо и оне должны быть подвергаемы крайней епитимии, подобно волшебникам и магам. Прочти еще 83-е правило настоящего святаго и что в нем (написано).