Који се грађанским законима уче, не требају да следе јелинске (= многобожачке) обичаје, нити походе позориште, нити врше такозване килистре (= срамне плесове), нити да се одевају одећом мимо опште употребе (= општег обичаја), (и то) ни у време кад започињу учења, или кад их завршавају, или уопште речено током тог учења. Ако се неко од сада усуди то чинити, нека буде одлучен.
Они који се грађанским законима уче, не смију слиједити незнабошким обичајима, ни полазити позориште, нити извршивати такозване килистре, нити се одијевати у хаљине, које нијесу у опћој употреби, и то ни у вријеме, кад започињу учење, ни кад се праближују крају истога, ни у опће док траје то учење. А који се то усуди учинити, нека буде одлучен.
Τοὺς διδασκομένους τοὺς πολιτικοὺς νόμους, μὴ δεῖν τοῖς Ἑλληνικοῖς ἔθεσι κεχρῆσθαι, μήτε μὴν ἐπὶ θεάτρων ἐνάγεσθαι, ἢ τὰς λεγομένας κυλίστρας ἐπιτελεῖν, ἢ παρὰ τὴν κοινὴν χρῆσιν στολὰς ἑαυτοῖς περιτιθέναι. Μήτε καθ᾿ ὂν καιρὸν τῶν μαθημάτων ἐνάρχονται, ἢ πρὸς τὸ τέλος αὐτῶν καταντῶσιν, ἤ, καθόλου φάναι, διὰ μέσου τῆς τοιαύτης παιδεύσεως, εἰ δέ τις ἀπὸ τοῦ νῦν τοῦτο πρᾶξαι τολμήσοι, ἀφοριζέσθω.
Трул. 24: Никоме, ко припада свештеноме чину, или монаху није дозвољено да одлази на коњске трке (на хиподром), или да присуствује скарадним (θυμελικῶν = позоришно-циркуским) играма. Па и ако је неки клирик позван на свадбу, чим се појаве замамљиве игре, нека устане и одмах се удаљи, јер нам тако заповеда наука Отаца (= канон 54. Лаодикијски). А ако се неко у томе затече, или нека престане, или нека буде свргнут.
Трул. 51: Сасвим забрањује овај Свети и Васељенски Сабор такозване циркузанте (μίμους = пантомимичаре) и њихова позоришта, затим да бивају ловачке представе, и плесања на позорници. Ако ли неко овај канон презире, и ода се нечему од овога забрањеног, ако је клирик, нека буде свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Трул. 62: Такозване календе, и такозвана бота, и називане брумалије, и панађур што бива првога (дана) месеца Марта, хоћемо да се све то потпуно уклони из живота (τῆς πολιτείας = житиѧ) верних. Исто тако одбацујемо и јавна женска плесања, која могу наносити много штете и кварежи, а још и, у име лажно названих код Јелинâ (= паганâ) богова, мушка и женска плесања и обреде, који бивају по неком старом обичају, туђем хришћанском живљењу (τοῦ βίου = житиѧ), одређујући да ниједан човек не одева женску одећу, нити жена одећу доличну људима. Такође не играти с маскама комичке или сатиричке или трагичке маскараде, нити призивати име мрскога Диониса (= Бахуса) кад се гази грожђе у бадњима, нити изазивати смех кад се вино лије у бачве, чинећи по незнању или по сујети оно што је демонска прелест (τὰ τῆς δαιμονιώδους πλάνης = бѣсообразьъıѧ) . Оне пак који, будући (добро) упознати са овим, дрзну се од сада (надаље) да чине нешто од гореспоменутог, заповедамо да такви: ако су клирици, буду свргнути; а ако су лаици, буду одлучени.
Трул. 65: Заповедамо да од сада престане ложење ватри, које неки о новомесечјима пале пред својим радионицама и кућама, које ватре (затим) неки и прескачу, чинећи то по неком старом обичају. Који, дакле, тако што учини, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен. Јер је написано у 4. књизи Царства: „И сагради Манасија олтар свој војсци небеској у два дворишта Дома Господњег, и децу своју провођаше кроз ватру, и врачаше (ἐκληδονίζετο) и гаташе (οἰωνίζετο = по птицама), и учини стомаковрачања (= утробогатања), и умножи гатаре, и продужи да чини зло пред Господом, да Га разгњеви“ (4Цар. 21, 5–6).
Анк. 24: Који гатају и следују незнабожачким обичајима, или доводе у своје куће неке (гатаре) ради изналажења (разних) враџбина, или ради очишћења, нека се подвргну канону о петогодишњем (кајању), проходећи одређене степене: три године припадања (са оглашенима) и две године молитве (са вернима), али без Причешћа.
Зонара: Божественные отцы вообще запрещают верным употреблять еллинские обычаи. А поелику и изучающие гражданские законы употребляли такие обычаи и при начале учения, или при конце оного надевали странные одежды, то запрещают и это все, каково бы ни было совершаемое ими, а делающих что-либо такое присуждают к отлучению.
Аристен: Изучающий законы, если употребляет еллинский обычай, ходит на зрелища, занимается гаданием и носит не общепринятую одежду, подлежит отлучению. Если кто-нибудь из тех, которые изучают гражданские законы, будет употреблять еллинские обычаи, то есть, если будет, быть может, приводим на зрелища, или будет совершать так называемые килистры, или одеваться в какие-нибудь не общеупотребительные одежды, таковой должен подвергнуться отлучению.
Валсамон: Великий в богословии Григорий в надгробном слове Василию Великому пишет, что весьма многие и неразумнейшие юноши в Афинах, увлекаясь софистикой, по примеру любителей конских ристалищ, вступая в борьбу с противниками, ходят по городам и дорогам, и набирают новых софистов с торжественностью и угощением и некоторыми другими забавами употребляемыми у софистов. Итак, кажется, что и в этом царствующем граде, когда процветало изучение законов, было в обычае употребление некоторыми этих еллинских обыкновений, и желающие приступить к изучению законов, или достигшие средины учения, или окончившие оное, с особенною торжественностью и в различных, необыкновенных одеждах водимы были на зрелище. И поэтому-то отцы постановили настоящее правило. Килистры были, как мне кажется, между учащими, когда один присвоял известного ученика себе, а другой этому противился; для этого случая и придуманы килистры и решение жребием, как бывает ныне в ипподромах за решетками. Итак, святые отцы, запрещая все это и называя делами еллинскими, определяют, чтобы не было решительно ничего такого, потому что из-за этого между верными происходят многие возмутительные соблазны, и это дело есть тоже, что языческое счастье, или несчастье. Нарушителей сего правила отцы повелели подвергать отлучению.