Заповедамо да од сада престане ложење ватри, које неки о новомесечјима пале пред својим радионицама и кућама, које ватре (затим) неки и прескачу, чинећи то по неком старом обичају. Који, дакле, тако што учини, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен. Јер је написано у 4. књизи Царства: „И сагради Манасија олтар свој војсци небеској у два дворишта Дома Господњег, и децу своју провођаше кроз ватру, и врачаше (ἐκληδονίζετο) и гаташе (οἰωνίζετο = по птицама), и учини стомаковрачања (= утробогатања), и умножи гатаре, и продужи да чини зло пред Господом, да Га разгњеви“ (4Цар. 21, 5–6).
Заповиједамо, да од сада има престати ложење ватара, које неки чине кад су младине пред својим творницама или кућама, пак по неком старом обичају то безумно прескачу. А који тако што учини, ако је клирик, нека се свргне, ако ли је свјетовњак, нека се одлучи; јер је у четвртој књизи царстава написано: и начини Манасија олтар свој војсци небеској у два тријема дома Господња и дјецу своју провођаше кроз ватру и врачаше и гаташе, и уреди оне, што врачају у утробицама и умножи гатаре и узбуди, да се чини све што је зло пред Господом, да изазове гњев његов (4Цар 21, 5. 6).
Τὰς ἐν ταῖς νουμηνίαις ὑπό τινων πρὸ τῶν οἰκείων ἐργαστηρίων, ἢ οἴκων ἀναπτομένας πυρκαϊάς, ἃς καὶ ὑπεράλλεσθαί τινες κατά τι ἔθος ἀρχαῖον ἐπιχειροῦσιν, ἀπὸ τοῦ παρόντος καταργηθῆναι προστάσσομεν. Ὅστις οὖν τοιοῦτόν τι πράξοι, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω. Γέγραπται γὰρ ἐν τῇ τετάρτῃ τῶν Βασιλειῶν· Καὶ ᾠκοδόμησε Μανασσῆς θυσιαστήριον πάσῃ τῇ στρατιᾷ τοῦ οὐρανοῦ, ἐν ταῖς δύο αὐλαῖς οἴκου Κυρίου, καὶ διήγαγε τὰ τέκνα αὐτοῦ ἐν πυρί, καὶ ἐκλῃδονίζετο, καὶ οἰωνίζετο, καὶ ἐποίησεν ἐγγαστριμύθους, καὶ γνώστας ἐπλήθυνε, καὶ ἐπλήθυνε τοῦ ποιῆσαι τὸ πονηρὸν ἐνώπιον Κυρίου, τοῦ παροργίσαι αὐτόν.
Трул. 24: Никоме, ко припада свештеноме чину, или монаху није дозвољено да одлази на коњске трке (на хиподром), или да присуствује скарадним (θυμελικῶν = позоришно-циркуским) играма. Па и ако је неки клирик позван на свадбу, чим се појаве замамљиве игре, нека устане и одмах се удаљи, јер нам тако заповеда наука Отаца (= канон 54. Лаодикијски). А ако се неко у томе затече, или нека престане, или нека буде свргнут.
Трул. 51: Сасвим забрањује овај Свети и Васељенски Сабор такозване циркузанте (μίμους = пантомимичаре) и њихова позоришта, затим да бивају ловачке представе, и плесања на позорници. Ако ли неко овај канон презире, и ода се нечему од овога забрањеног, ако је клирик, нека буде свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Трул. 62: Такозване календе, и такозвана бота, и називане брумалије, и панађур што бива првога (дана) месеца Марта, хоћемо да се све то потпуно уклони из живота (τῆς πολιτείας = житиѧ) верних. Исто тако одбацујемо и јавна женска плесања, која могу наносити много штете и кварежи, а још и, у име лажно названих код Јелинâ (= паганâ) богова, мушка и женска плесања и обреде, који бивају по неком старом обичају, туђем хришћанском живљењу (τοῦ βίου = житиѧ), одређујући да ниједан човек не одева женску одећу, нити жена одећу доличну људима. Такође не играти с маскама комичке или сатиричке или трагичке маскараде, нити призивати име мрскога Диониса (= Бахуса) кад се гази грожђе у бадњима, нити изазивати смех кад се вино лије у бачве, чинећи по незнању или по сујети оно што је демонска прелест (τὰ τῆς δαιμονιώδους πλάνης = бѣсообразьъıѧ) . Оне пак који, будући (добро) упознати са овим, дрзну се од сада (надаље) да чине нешто од гореспоменутог, заповедамо да такви: ако су клирици, буду свргнути; а ако су лаици, буду одлучени.
Гангр. 13: Ако која жена, ради тобожње аскезе, промени одело, и уместо обичне женске одеће носи мушку, нека је анатема.
Лаод. 54: Да не требају свештена лица, или неки (= било који) клирици на свадбама или гозбама да гледају позоришне представе, него пре но што дођу глумци да устану и удаље се.
Картаг. 15: Такође би угодно (одредити): да било који од епископâ, или презвитерâ, или ђаконâ, или клирикâ, ако се против њега покрене кривична или грађанска ствар у Цркви, па занемари Црквени суд, и захте се оправдати (καθαρθῆναι = purgare = очиститисѧ) код световних судова, макар одлука била донета у његову корист, ипак ће изгубити своје место. И ово важи о кривичној ствари; а ако је ствар била грађанска, губи оно у чему је победио (= добио), ако хоће да своје место задржи. И ово још би угодно (одредити): да, ако је учињен призив (= пренос апелацијом) од било којих црквених судија на друге црквене судије, који имају већу власт, то неће нанети никакву штету онима чија се пресуда укида, ако не може бити доказано да су судили или из непријатељства, или пристрасно, или нечим подмићени. Ако су пак договором страна (у спору) биле изабране судије, макар им број био и мањи од одређенога, (тада) не може бити призива (= апелације). И да деца свештеничка не могу изводити светска позоришта, нити (их) гледати, јер је то и свима хришћанима свагда проповедано: да се од тога уздржавају, и да не прилазе тамо где су богохулства.
Картаг. 45: Да болесници, који не могу за себе одговарати, тада се крштавају када, њиховом слободном вољом, други за њих даду сведочанство на своју одговорност. Да глумцима, лакрдијашима и сличним таквим особама, или отпадницима (ἀποστάταις = apostaticis =отъстоупьникомъ), када се кају и Богу враћају, не треба одрицати благодат и помирење (са Црквом).
Картаг. 63: Треба још и за ово тражити (од царева): да ако неко од било којег играчког занимања (= глумачке/лакрдијашке вештине — ludicra arte) зажели приступити благодати Хришћанства, и пребивати (надаље) слободан од тих срамотних прљавштина, нека се не допусти икоме да таквога на исте (играрије) опет наговара или принуђава.
Зонара: Некоторые исполняли и исполняют еллинские и языческие обычаи по преданию, не зная того, что значит совершаемое ими; каково, например, зажигание костров перед лавками и домами и скакание чрез них. Правило запрещает это делать, а делающих что-либо таковое клириков извергает, а мирян отлучает. Потом показав, что это запрещено и ветхим законом, приводит доказательство из четвертой книги Царств, в которой говорится: и сотвори Манассия алтарь (4 Цар. 21, 5) и так далее. Итак, если принявшим закон менее совершенный это казалось худым и возбуждающим гнев Господень, то не гораздо ли более это должно почитаться неправильным и запрещенным у нас, принявших закон более совершенный и более духовный? Слова: и провождаше сыны своя чрез огнь (4 Цар. 21, 6) отцы сего собора, кажется, понимали вместо: заставлял перескакивать чрез зажженный огонь. А великий Кирилл слова: провождаше сыны своя чрез огнь изъяснил так: совершал всесожжение, принося жертвы демонам. Это говорит он в объяснении на Исаию. И вражаще. Ворожбою называется то, когда посредством каких-нибудь знамений стараются узнать, будет ли кто наслаждаться счастьем, или будет несчастлив, как и ныне это делают некоторые, желая узнать свою судьбу. И волхования творяше. Волхование или птицегадание состоит в том, когда наблюдают полет птиц (ибо суть птицы) и крик их и другое такое, что у еллинов называлось птицегаданием; а у римлян птицегадание пользовалось величайшею честью. Под силою небесною должно разуметь звезды.
Аристен: Не должно в новомесячия зажигать костры пред лавками, и не должно чрез них скакать. Некоторые, зажигая костры перед лавками, или домами, скакали чрез них, по какому-то древнему обычаю. Отменяя это отцы повелевают, что если клирик усмотрен будет делающим что-нибудь такое, он должен быть извержен, а если мирянин, то должен быть отлучен; ибо и Манассия, проводивший своих детей чрез огонь и волхвовавший, прогневал Бога.
Валсамон: Новомесячиями назывались первые дни месяцев. У иудеев и еллинов был обычай праздновать в это время и приклонять колена, чтобы весь месяц провести благополучно. О них и Бог сказал чрез пророка: новомесячий ваших и суббот ненавидит душа моя (Исаии 1, 14). Они зажигали и костры перед своими лавками и домами, и скакали чрез них, думая, что чрез это сожигают может быть имеющие случиться с ними несчастья, и получат другие блага. Следуя сему поступали и некоторые православные в то время, когда был настоящий собор. Посему отцы и определили, чтобы сего не было, и чтобы клирик, сделавший что-либо таковое, подлежал извержению, а мирянин отлучению. Желая представить, что это есть величайшее зло и отчуждение от Бога, они привели и слова из 4-й книги Царств о царе Манассии, прогневавшем Бога тем, что он на дворех дому Господня приносил жертвы силе небесной, то есть, звездам и проводил сынов своих чрез огонь, и ворожил, и волхования творил и умножал чревовещателей и волшебников. О кострах, как они делались, мы сказали выше. Ворожба есть предсказание по некоторым знамениям. Волхование (или птицегадание) есть узнавание, о чем кто желает знать по крику, или по полету птиц, то есть диких, крылатых животных, от чего получили наименование и птицегадатели. Чревовещателями и волшебниками называются все вдохновляемые сатаною и предсказывающие неизвестное, каковы афинганы, лжепророки, пустынники и другие. Вследствие сего определения правила, праздник новомесячия с незапамятных времен упразднился, и вместо того благодатию Божиею в начальный день каждого месяца верным народом совершаются умилостивительные молитвы к Богу и церковные освящения, и мы окропляемся водою благословения, а не противления. Но демонский обряд сожигания костров и ворожбы до патриаршества святейшего патриарха господина Михаила, который был главою философов, в сем царствующем граде совершались следующим образом: вечером 23-го июня месяца собирались на морских берегах и в некоторых домах мужчины и женщины, и какую-нибудь первородную девицу убирали как невесту. Затем после пиршества и неистового плясания, после пения и криков, наливали в медный сосуд с узким горлом морскую воду и влагали туда некоторые вещи, принадлежащие каждому из них. Как скоро эта девица получала от сатаны силу давать ответы на вопросы, они с криком спрашивали о чем-нибудь добром, или предвещающем несчастье, а девица, вынув из вложенных в сосуд вещей какую-нибудь наудачу попавшуюся, показывала. Принимая вещь, неразумный владелец ея тотчас же приобретал уверенность, что в будущем ему предстоит благополучие, или неблагополучие. На следующий день с тимпанами и хорами выходили на морские берега, почерпали много морской воды и окропляли свои жилища. И эти неразумные люди делали не только это, но и во всю ночь жгли груды сена, скакали чрез них и демонскою силою ворожили, то есть, гадали о счастье и несчастии, и о другом. Свой путь туда и обратно, здание в котором происходило волхование с прилежащими к нему наружными местами убирали коврами и украшали шелковыми тканями и венками из древесных листьев, как кажется, в честь и угождение другу своему сатане. Все это сказанный святейший патриарх приказал уничтожить самым тщательным образом, что и исполнено. И ныне по милости Божией эти богоненавистные дела совсем вышли из употребления; так как ближайшим к месту совершения сих суеверий начальникам и священникам предписано всячески заботиться и не допускать быть чему-нибудь такому. И если бы уничтожились волхования чрез ворон и воронов и прочих диких животных, а также и бредни гадающих и других обманщиков народа! Слова: провождаше сыны своя чрез огнь, великий Кирилл в изъяснении на пророка Исаию истолковал: «совершил всесожжение, то есть, принес в жертву демонам».