Који призна да се бавио врачарством или волшебним напитцима (γοητείαν ἢ φαρμακείαν = гатарством /=чародејством/ или замађијавањем), нека издржи време (кајања) убице, тако распоређиван као самоизобличитељ у томе греху.
Ὁ γοητείαν ἢ φαρμακείαν ἐξαγορεύων τὸν τοῦ φονέως χρόνον ἐξομολογήσεται, οὕτως οἰκονομουμένος, ὡς ὁ ἐν ἐκείνῳ τῷ ἁμαρτήματι ἑαυτὸν ἐλέγξας.
Трул. 61: Који се предају гатарима, или такозваним стотницима (= волшебницима), или другим сличнима, да од њих дознаду што желе да им се открије, нека, сходно ономе што је већ претходно од Отаца о њима одређено, подлегну канону о шестогодишњем кајању. Истој тој епитимији треба подвргнути и оне који воде мечке или сличне животиње за играње, а на штету простијих (људи); и они који варајући казују о срећи и судбини и родословљу (= по астрологији) и масу других таквих глупости говоре, а и такозвани гоничи облака и бајачи, и који праве амајлије (против чаролија) и гатари. Који пак остану упорни у томе, и неће да престану, те да избегавају такве пагубне и незнабожачке скарадности, одређујемо да се потпуно од Цркве одбаце, као што и Свети Канони заповедају. „Јер какву заједницу има светлост са тамом? као што Апостол каже. Или какво је слагање храма Божијег са идолима? Или какав удео има верни са неверником? Како ли се слаже Христос са Велијаром? (2Кор. 6, 14–16).
Трул. 65: Заповедамо да од сада престане ложење ватри, које неки о новомесечјима пале пред својим радионицама и кућама, које ватре (затим) неки и прескачу, чинећи то по неком старом обичају. Који, дакле, тако што учини, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен. Јер је написано у 4. књизи Царства: „И сагради Манасија олтар свој војсци небеској у два дворишта Дома Господњег, и децу своју провођаше кроз ватру, и врачаше (ἐκληδονίζετο) и гаташе (οἰωνίζετο = по птицама), и учини стомаковрачања (= утробогатања), и умножи гатаре, и продужи да чини зло пред Господом, да Га разгњеви“ (4Цар. 21, 5–6).
Лаод. 36: Да не смеју свештена лица или клирици бити гатари, или врачари, или погађачи бројевима, или астролози (ἀστρολόγους = звездочатци), нити да праве такозване амајлије, које су окови душа њихових. А који их (= амајлије) носе, заповедисмо да се изагнају из Цркве.
Вас. Вел. 72: Који се предао гатарима (μάντεσιν = мантима = волшебницима) или таквима сличним, нека је и он под епитимијом толико времена колико убице.
Вас. Вел. 83: Који се баве прорицањима (οἱ καταμαντευόμενοι = волшебници, манти) и следују обичајима незнабожаца, или уводе неке у своје куће ради изналажења волшепстава (=магија) и ради очишћења, нека подлегну канону шестогодишњег (кајања): годину плачући, и годину слушајући, и три године припадајући, и годину (опет) стојећи са вернима (на молитви), те тако буду примљени (у Св. Литургију = Причешће).
Зонара: Волшебство состоит в том, чтобы посредством заклинаний и призывания злых духов сделать что – нибудь во вред другим, например, ослабить деятельность членов и произвести временное, или на всю жизнь, расслабление и другое подобное; а отравление – в том, чтобы посредством губительных зелий лишить кого нибудь способности мыслить, что производит, например, белена – растение, семя которого гибельно, или вредно в других отношениях. И справедливо таковые наказываются подобно убийцам, потому что волшебство содержит в себе и призывание злых духов, и отравление; оно умерщвляет, или лишает рассудка, и делает смерть желанною для страждущего, когда он придет в себя, или, если не для него, то, по крайней мере, для близких к этому человеку. Временем же епитимии (для таковых) должно быть, говорит святый отец, время назначенное для дерзнувшего на вольное убийство, то есть 20 лет.
Аристен: Они должны понести епитимию вольного убийцы.
Валсамон: Волшебство состоит в том, чтобы посредством заклинаний и призывания злых духов произвести какое бы то ни было действие; а отравление – в том, чтобы из губительных зелий приготовить что нибудь для еды, или питья, и отравить человека. Прочти 20-ю главу 13-го титула и 25-ю главу 9-го титула настоящего собрания и что там написано.