Ако који клирик, или лаик (= верник) пође у синагогу јудејску, или јеретичку („кућу молитве“), да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.
Ако који клирик, или свјетовњак пође у синагогу јудејску или јеретичку да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.
Εἴ τις κληρικός, ἢ λαϊκός, εἰσέλθῃ εἰς συναγωγὴν Ἰουδαίων ἢ αἱρετικῶν προσεύξασθαι, καὶ καθαιρείσθω καὶ ἀφοριζέσθω.
Ап. 7: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, буде Свети дан Пасхе пре пролећне равнодневице, заједно са Јудејима, светковао (ἐπιτελέσῃ = свршавао), нека се свргне.
Ап. 45: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (= чинодејствују), нека се свргне.
Ап. 70: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из каталога клирикâ, пости заједно са Јудејима, или празнује са њима (њихове празнике), или прима од њих празничне дарове (ξένια = празнична јела), као: пресне хлебове или нешто слично, нека буде свргнут; а ако је лаик (= верник), нека буде одлучен.
Ап. 71: Ако неки хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или свеће пали, кад су празници њихови, нека буде одлучен.
Трул. 11: Нико од убројаних у свештенички чин, или лаик, нека не једе пресне хлебове (τὰ ἄζυμα = мацот = бесквасне погаче) Јудејâ, нити да с њима бива близак, ни у болестима (да их) призива и лечења од њих да прима, нити да се уопште с њима заједно купа у (јавним) купатилима. Који то настоји да чини, ако је клирик нека буде свргнут; ако ли је лаик, нека буде одлучен.
Антиох. 1: Сви који се дрзну повредити одредбу (τὸν ὅρον = зaповѣдь) Светог и Великог Сабора одржаног у Никеји (З25. г.), у присуству Благочестивости најбогољубивијег цара Константина, о Светоме Празнику спасоносне Пасхе, да буду изопштени и одстрањени (ἀκοινωνήτους καὶ ἀποβλήτους = нєприобьщеньномъ и отъвьржєномъ) из Цркве, ако остају свадљивије противни ономе што је добро одређено. И ово буди речено за лаике. Ако ли се ко од предстојника Цркве, епископ или презвитер или ђакон, после ове одредбе усуди да, на развраћање народа и на узнемиравање Цркава, издваја насамо, и са Јудејима светкује Пасху, таквога Свети Сабор већ од сада сматра отуђеним од Цркве. Јер не само што је себи узрочник греха, него је и многима узрок кварежи и пропасти. И не само да (Сабор) њих свргава из Литургије (= свештене Службе), него и оне који се, после (њиховог) свргнућа, усуде општити са њима. А ови свргнути да се лише и спољне части, коју (Црквени) свети канон (ὁ ἄγιος κανών = с҃тъıи канонъ) и Божје свештенство ужива.
Лаод. 6: Да не треба допуштати јеретицима, који упорни остају у јереси, да улазе у Дом (= Храм) Божји.
Лаод. 29: Да хришћани не треба да јудејствују (= следе јудејске обичаје) и Суботом да почивају, него да и у тај дан раде; Недељу пак да особито поштују и, ако могу, уздржати се од посла као хришћани. Ако ли се нађу (неки хришћани) јудаисти (= који држе јудејске обичаје), да буду анатема (= одлучени) од Христа.
Лаод. 33: Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или расколницима.
Лаод. 37: Не треба примати празничне дарове, које шаљу Јудејци или јеретици, нити заједно са њима празновати.
Лаод. 38: Не треба азиме (= бесквасне хлебове) од Јудеја примати, нити општити у њиховим нечашћима (= непобожностима).
Зонара: Доброе дело пост. Но доброе должно быть и совершаемо добрым образом. Если же кто постится, преступая законоположения Апостольские, или Святых Отец, тот должен услышать, что не добро доброе, когда не добрым образом совершается. Итак, когда правило постановляет не поститься в субботу и в день Господень, а клирик постится; то он подлежит извержению, а мирянин отлучению. Но если кто постится в определенные дни, может быть в продолжение десяти или осми дней ради подвига воздержания (как уже прежде сказано), в таком случае к определенным дням причисляются и субботы и дни Господни. Так делали и многие святые отцы, когда постились и до сорока дней.
Аристен: Постящийся в день Господень, или в субботу, кроме одной, отлучается. Извергается постящийся в другую субботу, кроме великой, или в день Господень; а если таковый - мирянин, отлучается.
Валсамон: В субботу мы не постимся, чтобы не показаться иудействующими. День Господень празднуем ради всемирной радости и воскресения Господа нашего Исуса Христа; потому что суббота есть воспоминание творения, а день Господень - воскресения, а лучше воссоздания. А в одну великую субботу, в которую Господне тело лежало бездыханное в гробе, нам заповедано поститься по гласу Господа, который говорит: егда отъимется от них жених, тогда постятся (Марк. 2, 20; Лук. 5, 35). Итак, поступающий вопреки сему, если клирик, должен быть извергнут, а если мирянин, должен быть отлучен. Исключи мне отсюда божественных отцев, когда они постятся ради подвига воздержания и в эти дни; ибо они не будут подлежать осуждению. Ищи еще Святых Апостол правила 51 и 53.