И ово још треба тражити код хришћанских царева: пошто се, противно Божанственим заповестима, у многим местима држе тако гозбе, које су претходно уведене из незнабожачке заблуде, тако да се и неки хришћани тајно сакупљају с незнабожцима на церемоније истих, нека заповеде да такве (гозбе) буду забрањене и у градовима и по имањима. Штавише, и у саме дане рођенданâ Блажених Мученика, у неким градовима, па чак и у самим Свештеним местима, не зазиру да такве грехе чине; у које дане, што је стидно и рећи, гнусна плесања на пољима и трговим изводе, тако да, насрћући ласцивним увредама (λαγναῖς ὕβρεσιν = injuriis lasciventibus = нечистъıми роугании), вређају част домаћицâ и стид других многобројних жена, које побожно на тај Свети дан долазе, тако да скоро треба бежати и од саме Свете вере (хришћанске).
Κἀκεῖνο ἔτι μὴν δεῖ αἰτῆσαι παρὰ τῶν χριστιανῶν βασιλέων, ἐπειδὴ παρὰ τὰ θεῖα παραγγέλματα ἐν πολλοῖς τόποις συμπόσια οὕτως ἐπιτελοῦνται, ἐκ τῆς ἐθνικῆς πλάνης προενεχθέντα, ὡς καὶ χριστιανοὺς τοῖς Ἕλλησι λάθρα προσυνάγεσθαι ἐπὶ τῇ τούτων τελετῇ, ἵνα κελεύσωσι τὰ τοιαῦτα κωλυθῆναι καὶ ἐκ τῶν πόλεων καὶ ἐκ τῶν κτήσεων, μάλιστα ὅτι καὶ ἐν αὐτοῖς τοῖς γενεσίοις τῶν μακαρίων μαρτύρων ἀνά τινας πόλεις καὶ εἰς αὐτοὺς τοὺς ἱεροὺς τόπους τὰ τοιαῦτα πλημμελεῖν οὐχ ὑφορῶνται· ἐν αἷς ἡμέραις, ὅπερ καὶ λέγειν αἰσχύνη ἐστίν, ἐκτελοῦσιν, ὥστε τῇ τῶν οἰκοδεσποινῶν τιμῇ καὶ ἄλλων ἀναριθμήτων γυναικῶν τῇ αἰδοῖ, τῶν εὐλαβῶς εἰς τὴν ἁγίαν ἡμέραν παραγενομένων, λάγναις ὕβρεσιν ἐφορμᾶν, ὡς καὶ αὐτῆς τῆς ἁγίας πίστεως σχεδὸν φεύγεσθαι τὴν προσέλευσιν.
Трул. 24: Никоме, ко припада свештеноме чину, или монаху није дозвољено да одлази на коњске трке (на хиподром), или да присуствује скарадним (θυμελικῶν = позоришно-циркуским) играма. Па и ако је неки клирик позван на свадбу, чим се појаве замамљиве игре, нека устане и одмах се удаљи, јер нам тако заповеда наука Отаца (= канон 54. Лаодикијски). А ако се неко у томе затече, или нека престане, или нека буде свргнут.
Трул. 51: Сасвим забрањује овај Свети и Васељенски Сабор такозване циркузанте (μίμους = пантомимичаре) и њихова позоришта, затим да бивају ловачке представе, и плесања на позорници. Ако ли неко овај канон презире, и ода се нечему од овога забрањеног, ако је клирик, нека буде свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Трул. 62: Такозване календе, и такозвана бота, и називане брумалије, и панађур што бива првога (дана) месеца Марта, хоћемо да се све то потпуно уклони из живота (τῆς πολιτείας = житиѧ) верних. Исто тако одбацујемо и јавна женска плесања, која могу наносити много штете и кварежи, а још и, у име лажно названих код Јелинâ (= паганâ) богова, мушка и женска плесања и обреде, који бивају по неком старом обичају, туђем хришћанском живљењу (τοῦ βίου = житиѧ), одређујући да ниједан човек не одева женску одећу, нити жена одећу доличну људима. Такође не играти с маскама комичке или сатиричке или трагичке маскараде, нити призивати име мрскога Диониса (= Бахуса) кад се гази грожђе у бадњима, нити изазивати смех кад се вино лије у бачве, чинећи по незнању или по сујети оно што је демонска прелест (τὰ τῆς δαιμονιώδους πλάνης = бѣсообразьъıѧ) . Оне пак који, будући (добро) упознати са овим, дрзну се од сада (надаље) да чине нешто од гореспоменутог, заповедамо да такви: ако су клирици, буду свргнути; а ако су лаици, буду одлучени.
Трул. 65: Заповедамо да од сада престане ложење ватри, које неки о новомесечјима пале пред својим радионицама и кућама, које ватре (затим) неки и прескачу, чинећи то по неком старом обичају. Који, дакле, тако што учини, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен. Јер је написано у 4. књизи Царства: „И сагради Манасија олтар свој војсци небеској у два дворишта Дома Господњег, и децу своју провођаше кроз ватру, и врачаше (ἐκληδονίζετο) и гаташе (οἰωνίζετο = по птицама), и учини стомаковрачања (= утробогатања), и умножи гатаре, и продужи да чини зло пред Господом, да Га разгњеви“ (4Цар. 21, 5–6).
Лаод. 51: Да не треба у (Свету) Четрдесетницу свршавати рођендане Мученика, него треба спомене Светих Мученика вршити у суботе и недеље.
Лаод. 54: Да не требају свештена лица, или неки (= било који) клирици на свадбама или гозбама да гледају позоришне представе, него пре но што дођу глумци да устану и удаље се.
Картаг. 15: Такође би угодно (одредити): да било који од епископâ, или презвитерâ, или ђаконâ, или клирикâ, ако се против њега покрене кривична или грађанска ствар у Цркви, па занемари Црквени суд, и захте се оправдати (καθαρθῆναι = purgare = очиститисѧ) код световних судова, макар одлука била донета у његову корист, ипак ће изгубити своје место. И ово важи о кривичној ствари; а ако је ствар била грађанска, губи оно у чему је победио (= добио), ако хоће да своје место задржи. И ово још би угодно (одредити): да, ако је учињен призив (= пренос апелацијом) од било којих црквених судија на друге црквене судије, који имају већу власт, то неће нанети никакву штету онима чија се пресуда укида, ако не може бити доказано да су судили или из непријатељства, или пристрасно, или нечим подмићени. Ако су пак договором страна (у спору) биле изабране судије, макар им број био и мањи од одређенога, (тада) не може бити призива (= апелације). И да деца свештеничка не могу изводити светска позоришта, нити (их) гледати, јер је то и свима хришћанима свагда проповедано: да се од тога уздржавају, и да не прилазе тамо где су богохулства.
Картаг. 45: Да болесници, који не могу за себе одговарати, тада се крштавају када, њиховом слободном вољом, други за њих даду сведочанство на своју одговорност. Да глумцима, лакрдијашима и сличним таквим особама, или отпадницима (ἀποστάταις = apostaticis =отъстоупьникомъ), када се кају и Богу враћају, не треба одрицати благодат и помирење (са Црквом).
Картаг. 63: Треба још и за ово тражити (од царева): да ако неко од било којег играчког занимања (= глумачке/лакрдијашке вештине — ludicra arte) зажели приступити благодати Хришћанства, и пребивати (надаље) слободан од тих срамотних прљавштина, нека се не допусти икоме да таквога на исте (играрије) опет наговара или принуђава.