Ако неко износи јавно у Цркви као свете (ὡς ἄγια) лажно насловљене књиге (τὰ ψευδεπίγραφα) безверникâ, на штету народа и клира, нека буде свргнут.
Који на зло народа и клира износи у цркви за свете лажно насловљене књиге нечастивих, нека буде свргнут.
Εἴ τις τὰ ψευδεπίγραφα τῶν ἀσεβῶν βιβλία ὡς ἅγια ἐπὶ τῆς ἐκκλησίας δημοσιεύοι, ἐπὶ λύμῃ τοῦ λαοῦ καὶ τοῦ κλήρου, καθαιρείσθω.
Ап. 85: Нека вам свима, клирицима и лаицима (= вернима), буду поштоване и Свете књиге (ове), Старога Завета: Мојсијевих пет: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони; Исуса Навина једна; Судијâ једна; о Рути једна; Царства четири; Паралипоменâ (тј.) књиге Дневникâ две; Јездре две; Јестире једна; Макавејâ три; о Јову једна; Псалтира једна; Соломонове три; Приче, Еклисијаст (= Проповедник), Песма над песмама; Пророкâ дванаест (малих); Исаије једна; Јеремије једна; Језекиља једна; Данила једна. Ван овога пак, нека вам буде још казано да ваши млађи изучавају Премудрост многоученога Сираха. А наше (књиге), то јест Новога Завета: Јеванђеља четири: Матеја, Марка, Луке и Јована; Павлових Посланица четрнаест; Петрове Посланице две; Јованове три; Јаковљева једна; Јудина једна; Климентове Посланице две. [И Установе (Апостолске) које су мноме Климентом за вас епископе у осам књига издане (προσπεφωνημέναι = проглашене), које не треба свима објављивати (οὐ χρὴ δημοσιεύειν ἐπὴ πάντων = међу свима расправљати), јер у њима има тајанственога.] И Дела наша Апостолска.
Трул. 63: Оне повести Мученикâ (Μαρτυρολόγια = Мученикослови) које су лажно од непријатеља Истине сачињене, да би безчастили Мученике Христове и у неверу приводили слушаоце, наређујемо да се у Црквама не објављују (μὴ δημοσιεύεσθαι = не износе пред народ), него их бацати у ватру. Оне пак који их прихватају, или придају важност као истинитима, предајемо анатеми.
VII Вас. 9: Све (иконоборачке) детињарске играрије и манијачке опијености и лажне списе, издане против часних Икона, треба предати Цариградском епископу, да се оставе (у архиве) са другим јеретичким књигама. Ако ли се ко нађе да их крије, ако је епископ или презвитер или ђакон, нека буде свргнут; а ако је лаик или монах, нека буде одлучен.
Лаод. 10: Да чланови Цркве не треба индиферентно (ἀδιαφόρως = безразлично) да своју децу сједињују у брак са јеретицима.
Лаод. 59: Да не треба у Цркви говорити посебне (ἰδιωτικούς) песме, нити неканонске књиге, него само канонске књиге Старога и Новога Завета.
Лаод. 60: Ове књиге треба читати из Старога Завета: 1. Постање света, 2. Излазак из Египта, 3. Левитска, 4. Бројеви, 5. Поновљени Закони, 6. Исус Навин, 7. Судије (и) Рут, 8. Јестира, 9. Царства прва и друга, 10. Царства трећа и четврта, 11. Паралипомена (= Дневника) прва и друга, 12. Јездра прва и друга, 13. Књига сто педесет Псалама, 14. Приче Соломонове, 15. Еклисијаст (= Проповедник), 16. Песма над песмама, 17. Јов, 18. Дванаест (мањих) Пророка, 19. Исаија, 20. Јеремија и Варух, Плач и Посланица, 21. Језекиљ, 22. Данило. А књиге Новога Завета ове: Јеванђеља четири: по Матеју, по Марку, по Луки, по Јовану; Дела Апостолска; седам Саборних Посланица: Јаковљева једна, Петрове две, Јованове три, Јудина једна; четрнаест Павлових Посланица: Римљанима једна, Коринћанима две, Галатима једна, Ефесцима једна, Филипљанима једна, Колошанима једна, Солуњанима две, Јеврејима једна, Тимотеју две, Титу једна, и Филимону једна.
Картаг. 24: Такође би угодно (одредити): да се, осим Канонских (Светих) Писама (Κανονικῶν Γραφῶν = Scriptures canonicas), ништа у Цркви не чита, под именом Божанствених Писама. А Канонска (Света) Писма јесу ова: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони, Исус Навин, Судије, Рут, четири књиге Царстава, две књиге Паралипоменâ (= Дневника), Јов, Псалтир, пет књига Соломонових, дванаест књига (Малих) Пророкâ, Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило, Товија, Јудита, Јестира, две књиге Јездрине, [Макавејâ две књиге]. Новога Завета: четири Јеванђеља, једна књига Дела Апостолских, четрнаест Посланица Павлових, две Апостола Петра, три Апостола Јована, једна Апостола Јакова, једна Апостола Јуде, Откривења Јовановог једна књига. Нека се ово обзнани Брату и Саслужитељу нашем Бонифацију (Римском: 418–423. г.) и осталим епископима тих крајева, ради потврде изложеног канона. Јер смо од Отаца примили да ове (књиге) у Цркви треба читати.
Зонара: Многие книги повреждены нечестивыми к вреду простейших, как, например и Апостольские Постановления, писанные святым Климентом епископом, которые посему и были отвергнуты соборно. А некоторые и совсем составлены ими, и имеют ложные надписания, как будто бы были сочинены святыми отцами. Оне называются и апокрифами. Эти – то книги правило повелевает отвергать и не предлагать для чтения. Если же кто будет открыто приносить их, и покусится читать в церквах, того, если он имеет священный сан, правило подвергает извержению. Книги же Ветхого и Нового Писания, которыя должно читать, перечислены точно прежде в последнем правиле сих Апостольских заповедей, потом и у великого Афанасия, и у великого и мудрейшего отца Григория Богослова, и у святого Амфилохия (у обоих сих в виде стихов), и в правилах собора Карфагенского. А так называемый шестой собор, Трулльский, в шестьдесят третьем своем правиле говорит и следующее: «повести о мучениках врагами истины лживо составленные, дабы обесславить Христовых мучеников и слышащих привести к неверию, не обнародовать, но предавать огню. Приемлющих же оные, или внимающих оным, как будто истинным, анафематствуем».
Аристен: Читающий в церкви книгу нечестивого извергается. Читающий в церкви книги нечестивых, как святые, должен подлежать извержению.
Валсамон: Следуя настоящему Апостольскому правилу, и другие правила определяют, чтобы не были читаемы книги нечестивых, но предаваемы огню. Ищи еще 12-й титул настоящего собрания, главу 3-ю и что написано в ней. А поелику некоторые повреждали благочестивые писания или на сочинении, не православном, выставляли имена православных, как сделал еретик Памфил, наименовавший еретические бредни Хрисомалла золотыми богословскими сказаниями; то правило определяет, чтобы священнослужитель, совершивший, что либо таковое на погибель народа, был извергаем. Ищи еще последнее Апостольское правило, героические стихи святого Григория Богослова и 63-е правило Трулльского собора и узнаешь, какие книги должно читать православным.