Да не треба допуштати јеретицима, који упорни остају у јереси, да улазе у Дом (= Храм) Божји.
Не треба допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси, да улазе у дом божји.
Περὶ τοῦ μὴ συγχωρεῖν τοῖς αἱρετικοῖς εἰσιέναι εἰς τὸν οἶκον τοῦ Θεοῦ, ἐπιμένοντας τῇ αἱρέσει.
Ап. 10: Ако се неко са одлученим (од општења: τῷ ἀκοινωνήῳ), макар и у кући, буде заједно молио, такав нека буде одлучен.
Ап. 45: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (= чинодејствују), нека се свргне.
Ап. 64: Ако који клирик, или лаик (= верник) пође у синагогу јудејску, или јеретичку („кућу молитве“), да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.
III Вас. 2: Ако пак неки обласни (ἐπαρχιώται) епископи напустише Свети Сабор и приђоше отпадништву (τῆ ἀποστασίᾳ), или покушају да приђу, или, потписавши свргнуће Несторија, опет се вратише отпадничком сабрању, такви, по извољењу Светог Сабора, нека буду сасвим туђи свештенству и свргнути из (свога) степена.
III Вас. 4: А ако се неки од клирикâ одметну или се усуде, било насамо или јавно, да испољавају (јеретичко) веровање Несторијево или Целестијево, Свети Сабор пресуђује да и они буду свргнути.
Лаод. 9: Да не треба допуштати да чланови Цркве одлазе, ради молитве или исцељења (θεραπείας= =и(с)цѣлѥниѧ) у гробља или у такозвана Мученичка места јеретикâ; него они који то чине, ако су верници (Цркве), требају бити одлучени од општења (ἀκοινωνήτους = изопштени) за неко време, а кад се покају и исповеде да су згрешили, опет примити (у општење = Причешће).
Лаод. 32: Да не треба примати благослове од јеретика, јер су већма безсловесности (ἀλoγίαν = бесмислице), него ли благослови.
Лаод. 33: Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или расколницима.
Лаод. 34: Да ниједан хришћанин не треба да оставља Мученике Христове, и одлази псевдомученицима (ψευδομάρτυρες = лъжмимъ моученикомъ), то јест јеретичким, или онима који су уз споменуте јеретике били. Јер су ови туђи Богу (ἀλλότριοι = отуђени од Бога). Нека су, зато, анатема (= одлучени), који одлазе к њима.
Лаод. 37: Не треба примати празничне дарове, које шаљу Јудејци или јеретици, нити заједно са њима празновати.
Тим. Алек. 9: Питање 9. Да ли треба клирик да се моли у присуству Аријанаца или других јеретика, или му ништа не шкоди када (у њиховом присуству) чини молитву или принос (= свршава Литургију)? Одговор. На Божанственој Анафори (= Евхаристији) ђакон пре целивања позива: „Који сте ван општења(οἱ ἀκοινώνητοι), излазите“! Не требају, дакле, присуствовати (Литургији - Аријанци и други јеретици), осим ако обећају покајање и да ће напустити јерес.