Ако ко учи да треба презирати Дом (= храм) Божји и Сабрањâ (τὰς συνάξεις = Богослужбене скупове) у њему, нека је анатема.
Који учи, да треба презирати дом божји и зборове, што у њему бивају, нека је анатема.
Εἴ τις διδάσκοι τὸν οἶκον τοῦ Θεοῦ εὐκαταφρόνητον εἶναι, καὶ τὰς ἐν αὐτῷ συνάξεις, ἀνάθεμα ἔστω.
Трул. 80: Ако неки епископ или презвитер или ђакон, или који припада клиру, или лаик, немајући никакву тежу потребу или нужну ствар да за дуже време одсуствује из своје Цркве, него боравећи у (своме) граду не дође у три Недељна дана током три седмице заједно на Сабрање (= Литургију у Цркви), ако је клирик, нека буде свргнут а ако је лаик, нека буде удаљен од општења (κοινωνίας = Причешћа).
Гангр. 20: Ако ко, гордим ставом и с гнушањем, осуђује Скупове у част (Светих) Мученика, или Литургије које на тим Скуповима бивају, и (самим тим одбацује) спомене Мученика, нека је анатема.
Сард. 11: Осија епископ рече: Дужни смо да и ово одредимо: да епископ, ако из једнога града дође у други град, или из једне области у другу област – служећи своме славољубљу због похвала (као учен), или (служећи) посвећености религије (θρησκείας καθοσιώσει = religionis sanctificationi) – па хоће да остане (тамо) дуже времена, а епископ тога града није искусан у научавању (других), нека не презире њега и често проповеда, настојећи да посрами и понизи лице тамошњег епископа. Јер овакав поступак обично изазива смутње, и од овакве лукавости (πανουργίας = проказъı = злоумисли) настоји да себи предзаручи и придобије туђу катедру, не устручавајући се да напусти предану му Цркву и премести се у другу. Зато, дакле, треба одредити и време томе (тј. тој посети), јер и не примати епископа може изгледати нечовечно и неуљудно. А сетите се да су Оци наши у претходно време одредили: да ако неки лаик, боравећи у граду, не дође на Сабрање (у Цркву) у току три Недеље, да се (такав) удаљи од општења (τῆς κοινωνίας = обьщєниѧ). Ако је, дакле, ово одређено за лаике, онда не треба, нити приличи, нити користи да епископ, ако нема никакве веће нужде, или важнијег посла, оставља за дуже време (од три Недеље) своју Цркву и жалости поверени му народ. Сви епископи рекоше: Одлучујемо да је и ово мишљење веома одговарајуће.
Зонара: И это принадлежало к учению Евстафия, - именно, чтобы удаляться от церкви и с пренебрежением относиться к бывающим в ней соборянам, так как будто молиться можно на всяком месте. Ибо хотя великий Павел заповедует молиться на всяком месте, но не с тем, чтобы пренебрегать соборянами и не ходить в храмы. Почему отцы и положили тем, кто учит этому, в наказание – анафему.
Аристен: Именующий божественный дом достойным пренебрежения да будет анафема.
Валсамон: Этот еретик Евстафий учил удаляться от церкви и молиться особо. Итак правило предает анафеме тех, которые из пренебрежения к божественным соборянам требуют удаления в особые места.