За обешчашћења која бивају насиљем, нека (обешчашћене женске) буду без осуде. Тако и ропкиња, ако је насилована од свога господара, не подлеже осуди.
Αἱ πρὸς ἀνάγκην γινόμεναι φθοραί, ἀνεύθυνοι ἔστωσαν. ῞Ωστε καὶ ἡ δούλη, εἰ ἐβιάσθη παρὰ τοῦ ἰδίου δεσπότου, ἀνεύθυνός ἐστιν.
Анк. 11: Девојке које су биле верене, па су их потом други отели, – (Сабор) нађе за сходно да буду враћене заручницима, макар да су и насиље од других претрпеле.
Григ. Неок. 2: Страшна је грамзивост, и није могуће у једном писму навести (сва) Божанствена Писма, у којима се објављује не само потреба бежања од крађе и страхота тога, него уопште од сваке грамзивости и присвајања туђега ради срамне похлепе, и да је сваки такав избачен из Цркве Божје. А то што су се неки у време најезде (варварâ), у толикој кукњави и толиком плачу, дрзнули, да време, које је свима носило пропаст, сматрају себи за време зараде (=добитка), то је својствено људима безбожним и богомрским, који немају мере неваљалства. Зато одредисмо: да се сви такви извргну (из општења), да не дође гњев (Божји) на сав народ, а најпре на предстојнике (=вође), који то не истражују (μὴ ἐπιζητοῦντας = не искорењују). Јер се бојим, као што Писмо каже, да безбожни са собом не погуби праведника (Мојс 18, 23). Јер, вели (Апостол): „блудочинство и грамзивост је оно ради чега долази гњев Божји на синове непокорности“ (Кол 3, 6). „Не будите, дакле, саучесници њихови. Јер бијасте некада тама, а сада сте светлост у Господу; владајте се као деца светлости; јер је плод светлости у свакој доброти и праведности и истини. Истражујући шта је угодно Господу. И не узимајте учешћа у бесплодним делима таме, него их још разобличујте. Јер је срамно и говорити што они тајно чине. А све што се разоткрива, светлошћу се обелодањује“ (Еф 5, 7-13). Овако говори Апостол. А ако су неки, због пређашње грамзивости, учињене у миру, поднели казну, па у време гњева (Божјег) опет се повратили грабљивости, задобијајући корист од крви и пропасти људи прогнаних или заробљених или убијених, шта друго треба очекивати него да они, који се грабе за лакомост, навуку гњев (Божији) и себи и свему народу?
Вас. Вел. 30: За отмичаре (девојке) немамо стари канон, него изнесосмо своје мишљење: да три године буду ван општења молитава, и ови и саучесници њихови (у отмици). А ако је то (=отмица) без насиља, онда је без одговорности (=казни), ако није било оскврњења (девојке), нити је (одвођење) сматрано крађом. Удовица пак самовласна је и у вољи јој је да последује (отмичару); тако да не требамо бринути о спољашњим формама.
Зонара: Растления, насильно совершенные над женщинами, не должно ставить им в грех. Если, например, кто изнасилует свою рабу, и она невольно преклонится пред волею господина, то она не должна подвергаться епитимии, как блудница; равным образом если бы какая (женщина) была против воли похищена кем либо и подверглась растлению, и все, которые потерпели растление подобным образом. Ищи 2-е правило святаго Григория Чудотворца.
Аристен: Раба, которая потерпела насилие от своего господина, не подвергается епитимии.
Валсамон: Настоящий ответ изречен по поводу некоторой рабы, по насилию потерпевшей блуд от своего господина. Именно (правило) говорит, что как все другие случаи растления, совершаемого по нужде и насилию, например, когда пленные женщины растлеваются врагами, или подчиненные – начальствующими лицами, так по необходимости и раба, которая по насилию совокупилась со своим господином, не должна подвергаться епитимиям блудников. Прочти 1-е правило святаго Дионисия александрийского архиепископа из слова его на Пасху. А это, как мне кажется, должно иметь силу только по отношению к тому, чтобы растленные не подвергались за растление епитимии блуда; но если бы кто по насилию или по неведению впал в дело, возбраняющее ему священническое служение, то он, для дальнейшего пребывания в священническом чине, не получит пользы от того, что учинил зло не по собственному изволению, но должен быть извержен. Прочти 1-е правило анкирского Собора и 27-е правило сего святаго отца. По той же причине, как я думаю, и те, которые постригаются по царскому повелению, не могут снять образа, ссылаясь на настоящее правило святаго Василия, но по необходимости должны оставаться монахами, хотя и были пострижены по насилию. Равным образом и потерпевшая растление, по насилию, если будет диакониса, хотя не подвергнется епитимии, но не может уже совершать ничего диаконского, так как, по попущению Божию, она впала в такое зло, которое лишает ее диаконского достоинства.