Лаодикијски сабор (IV век)
канон 43.

У преводу еп. Атанасија Јевтића:

Да не требају прислужници (= ипођакони) ни накратко остављати врата (Цркве), и бавити се молитвом (са вернима).

У преводу еп. Никодима Милаша:

Ни за кратко вријеме не смију ипођакони остављати врата, да се молитви предају.

У грчком преводу:

Ὅτι οὐ δεῖ ὑπηρέτας, κἂν βραχύ, τὰς θύρας ἐγκαταλείπειν, καὶ τῇ εὐχῇ σχολάζειν.


Упоредна места

Трул. 4: Ако се неки епископ или презвитер или ђакон или ипођакон или чтец или појац или вратар, смеша са женом Богу посвећеном, нека се свргне, јер је невесту Христову оскврнио; а ако је лаик, нека буде одлучен.

Трул. 6: Пошто се у Апостолским канонима (канон 26) налази (речено): „Од оних који су нежењени ступили у клир, само се чтеци и појци могу женити“, и ми, чувајући то, одређујемо: да од сада ипођакон или ђакон или презвитер, после обављеног над њим рукоположења, никако не сме ступати у брачну свезу. Ако се усуди то учинити, нека се свргне. Жели ли ко од оних који ступају у клир, ступити по закону у брак са женом, нека то учини пре рукоположења за ипођакона или ђакона или презвитера.

Трул. 15: Ипођакон млађи од двадесет година нека се не поставља. Ако неко из било ког свештеног степена буде постављен мимо одређених година, нека буде свргнут.

Лаод. 20: Не треба ђакон да седи пред презвитером, него ће сести пошто му презвитер заповеди. Тако исто ће и ђакони имати част од прислужника (= ипођакона) и свих (осталих) клирикâ.

Лаод. 21: Да прислужници (= ипођакони) не треба да стоје у ђаконикону, нити да дотичу Свештене сасуде.

Лаод. 22: Не треба прислужник (= ипођакон) да носи орар, нити да напушта (своје) место код врата.

Лаод. 24: Да не треба свештена лица, од презвитера до ђакона, и даље из Црквеног чина до прислужника (= ипођакона), или чтечева, или певача, или заклињача, или вратара, или оних из реда подвижника, да улазе у крчму.

Лаод. 25: Да не треба прислужник (= ипођакон) да раздаје Артос (= Свети Хлеб), нити да благосиља Путир.