Ипођакон, или чтец (= читач), или појац, који то исто чини, или да престане, или нека буде одлучен; тако исто и лаик (= верник).
Ипођакон или чатац, или појач, који то исто чини, или нека престане, или нека буде одлучен; тако исто и свјетовњак.
Ὑποδιάκονος, ἢ ἀναγνώστης, ἢ ψάλτης, τὰ ὅμοια ποιῶν, ἢ παυσάσθω, ἢ ἀφοριζέσθω· ὡσαύτως καὶ λαϊκός.
Ап. 42: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се одаје хазардним играма (κύβοις = коцкању) и пијанству (Еф. 5, 18), или да престане, или нека буде свргнут.
Ап. 54: Ако се који клирик затече да у крчми (ἐν καπηλείῳ = у свратишту) једе, нека буде одлучен; осим ако се на путу из (нужне) потребе заустави у гостионици (ἐν πανδοχείῳ).
Трул. 9: Не сме никакав клирик држати гостионицу (καπηλικὸν ἐργαστήριον = крчму, трговачко-угоститељску радњу). јер ако му није допуштено да улази у крчму, колико већма не треба да у њој другима служи, и предузима оно што му није дозвољено? А који то учини, или нека престане, или нека буде свргнут.
Трул. 50: Да нико од свих (чланова Цркве), било лаика, било клирика, не игра од сада коцке; ако се неко затече да то чини, ако је клирик нека буде свргнут, а ако је лаик нека буде одлучен.
VII Вас. 22: Богу све посветити и не бити роб својих жеља, велико је дело. „Јер ако једете, ако ли пијете, каже Божанствени Апостол, све у славу Божију чините“ (1Кор. 10, 31). И Христос Бог наш је у Јеванђељима Својим заповедио да се уништавају почетци грехова. Јер не само да Он кажњава прељубу, него је и сами покрет помисли ка чињењу прељубе осуђен, кад Он каже: „Који је погледао жену са похотом, већ је учинио с њом прељубу у срцу своме“ (Мт. 5, 28). Отуда и ми научивши се, треба да очишћујемо помисли (наше). Јер, „ако је и све слободно, али није све на корист“ (1Кор. 10, 23), како се учимо од Апостолског гласа. Свакоме пак човеку је нужно јести, да живи. И који у браку живе, и са децом су, и лаичког су стања, без прекора им је ако заједно једу људи и жене, само да узносе благодарност Дародавцу хране. Не у неким лакрдијашким околностима, то јест са сатанским песмама, са гитарашким и блудничким страстима, на шта долази Пророчка клетва, овако говорећи: „Тешко онима, који уз гитаре и цимбале вино пију, а не гледају на дела Господња, и не разумеју дела руку Његових“ (Ис. 5, 12). Ако ли буде некад таквих међу хришћанима, нека се исправе; иначе, нека за њих важи оно што је пре нас канонски установљено (тј. епитимије). Код оних пак чији је живот у тиховању и монашки (ἡσυχίας καὶ μονότροπος = молитвени и усамљенички), онај који је обећао Господу Богу да узме (на се) јарам монашки, он ће боравити насамо, и ћутаће (Јер. 3, 28). Но и онима који су изабрали свештенички живот, није уопште упутно да насамо са женама једу, осим некад са неким богобојажљивим и кротким људима и женама, како би и тај заједнички обед водио духовном подвигу. Исто нека чине и са рођацима. Догоди ли се ипак да монах или свештено лице на путовању није понео са собом најнужније потребе (хране), и по нужди хоће да заноћи, било у гостионици, било у нечијој кући, дозвољено му је то чинити, јер је потребом принуђен.
Лаод. 24: Да не треба свештена лица, од презвитера до ђакона, и даље из Црквеног чина до прислужника (= ипођакона), или чтечева, или певача, или заклињача, или вратара, или оних из реда подвижника, да улазе у крчму.
Лаод. 55: Да не треба свештена лица, или клирици, а ни лаици, да доприносима (ἐκ συμβολῆς = прикупљањем прилога) приређују гозбе.
Картаг. 40: Да клирици не улазе у крчме ради јела и пића, осим кад су нуждом путовања (у туђини) принуђени.
Картаг. 60: И ово још треба тражити код хришћанских царева: пошто се, противно Божанственим заповестима, у многим местима држе тако гозбе, које су претходно уведене из незнабожачке заблуде, тако да се и неки хришћани тајно сакупљају с незнабожцима на церемоније истих, нека заповеде да такве (гозбе) буду забрањене и у градовима и по имањима. Штавише, и у саме дане рођенданâ Блажених Мученика, у неким градовима, па чак и у самим Свештеним местима, не зазиру да такве грехе чине; у које дане, што је стидно и рећи, гнусна плесања на пољима и трговим изводе, тако да, насрћући ласцивним увредама (λαγναῖς ὕβρεσιν = injuriis lasciventibus = нечистъıми роугании), вређају част домаћицâ и стид других многобројних жена, које побожно на тај Свети дан долазе, тако да скоро треба бежати и од саме Свете вере (хришћанске).
Зонара: Епископы и все члены клира должны всех убеждать к добродетели, быть первым образцом ея, и возбуждать к добрым делам. Но, как и из них, некоторые могут уклоняться от добра, придаваться игре или упиваться, то правило предписывает таковым или отстать, ил епископов, пресвитеров и диаконов подвергать извержению, а иподиаконов, чтецов и певцов, если не отстанут, подвергать отлучению, а равно и мирян, предающихся игре и пьянству. Ибо писание заповедует не пить вино до пьянства (Второз. 28, 39; Притч. 23, 20), и еще: не упивайся вином, в нем же есть блуд (Еф. 5, 18). Клирику, по девятому правилу трулльского собора, не дозволено, даже, содержать питейное заведение.
Аристен: Правило 42-е. Священник - игрок, или пьяница, если не перестает, должен быть извержен. Если пресвитер, или диакон, предающийся игре или пьянству, и не перестающий подвергается извержению, то тем более достигшие священного высшего сана должны быть подвергнуты извержению, если предаются игре, или упиваются. Правило 43-е. Клирик и мирянин, если делает подобное, должен подвергнуться отлучению. Вальсамон. Иначе наказываются епископы, пресвитеры и диаконы, предающиеся игре или пьянству, и иначе - иподиаконы, певцы, чтецы и миряне. Ибо одних два настоящих правила повелевают извергать, если не перестанут, а других отлучать. Ищи еще 9-е правило трулльского собора и 9-й титул настоящего собрания глава 27-я и 35-я, и 13-й титул глава 29-я.