Картагенски сабор (419)
канон 42.

О томе да се никако не чине гозбе у Црквама

У преводу еп. Атанасија Јевтића:

Да епископи или клирици у Цркви не учествују у гозбама (συμποσιάζεσθαι = conveniantur = не творити пировъ), осим ако (страни) путници по нужди морају ту (= у Цркви) да преноће. А и народ нека се, колико је могуће, спречава од таквих гозби.

У грчком преводу:

Ὥστε ἐπισκόπους ἢ κληρικοὺς ἐν τῇ ἐκκλησίᾳ μὴ συμποσιάζεσθαι, εἰ μηδ' ἂν τυχὸν ἀνάγκῃ ξενίας διαβάντες ἐκεῖ καταλύσωσι. Καὶ οἱ λαοὶ δὲ ἀπὸ τοιουτοτρόπων συμποσίων ὅσον δυνατόν ἐστι κωλυθῶσι.


Упоредна места

Ап. 73: Посвећени сасуд златни или сребрни, или тканину (из Цркве), нека нико не узима за сопствену употребу, јер је то безаконо. А који се у томе затече, нека се казни одлучењем.

Трул. 74: Да не треба у Господњим Храмовима (ἐν τοῖς Κυριακοῖς), или у Црквама, држати такозване агапе (= вечне љубави), и унутар Дома (Божијег) јести, и постеље (ἀνούβιτα = наслоњаче, диване) постављати. Који се усуде то чинити, или нека престану, или нека буду одлучени.

Гангр. 11: Ако неко презире оне који из вере приређују агапе (= вечере љубави) и на исте у част Господа сазивају браћу, те (сам) неће да заједничари у (тим) позивима, јер све то омаловажава, нека је анатема.

Лаод. 27: Да не треба свештена лица, или клирици, или лаици, позвани на агапе (= трпезе љубави), да односе (себи) делове, јер се тиме наноси увреда Црквеном поретку.

Лаод. 28: Да не треба у Господњим Домовима, или у Црквама, држати такозване агапе (= трпезе љубави), ни у Дому Божјем јести, и постеље простирати.