Да клирици не улазе у крчме ради јела и пића, осим кад су нуждом путовања (у туђини) принуђени.
Ὥστε τοὺς κληρικοὺς χάριν τοῦ τρώγειν ἢ πίνειν μὴ εἰσιέναι εἰς καπηλεῖα, εἰ μηδ' ἂν ξενίας ἀνάγκῃ συνωθουμένους.
Ап. 54: Ако се који клирик затече да у крчми (ἐν καπηλείῳ = у свратишту) једе, нека буде одлучен; осим ако се на путу из (нужне) потребе заустави у гостионици (ἐν πανδοχείῳ).
Трул. 9: Не сме никакав клирик држати гостионицу (καπηλικὸν ἐργαστήριον = крчму, трговачко-угоститељску радњу). јер ако му није допуштено да улази у крчму, колико већма не треба да у њој другима служи, и предузима оно што му није дозвољено? А који то учини, или нека престане, или нека буде свргнут.
Лаод. 24: Да не треба свештена лица, од презвитера до ђакона, и даље из Црквеног чина до прислужника (= ипођакона), или чтечева, или певача, или заклињача, или вратара, или оних из реда подвижника, да улазе у крчму.