Првина сваког другог плода нека се шаље епископу и презвитерима, али не Жртвенику (=Олтару). А јасно је да ће епископ и презвитери поделити (их) и ђаконима и осталим клирицима.
Првине сваког другога плода нека се шаљу дому епископа и презвитера. али не к олтару. По себи се пак зна, да ће епископ и презвитери то подијелити и ђаконима и осталим клирицима.
Ἡ ἄλλη πᾶσα ὀπώρα εἰς οἶκον ἀποστελλέσθω, ἀπαρχὴ τῷ ἐπισκόπῳ καὶ τοῖς πρεσβυτέροις, ἀλλὰ μὴ πρὸς τὸ θυσιαστήριον. Δῆλον δὲ ὡς ὁ ἐπίσκοπος καὶ οἱ πρεσβύτεροι ἐπιμερίσουσι τοῖς διακόνοις, καὶ τοῖς λοιποῖς κληρικοῖς.
Ап. 38: Епископ нека се стара о свима Црквеним стварима (πραγμάτων = имању) и нека њима (побожно) управља, јер Бог (све) надзирава; не сме нешто од тих ствари да себи присваја, или да поклања својим рођацима оно што је Божије; а ако су (рођаци) сиромашни, нека им даје као сиромасима, али под тим изговором да не растура што је црквено.
Ап. 41: Заповедамо да епископ има власт над Црквеним стварима (τῶν πραγμάτων = имовини). Јер ако му треба поверити драгоцене душе људске, далеко више му треба заповедати о стварима (τῶν χρημάτων = новцима), тако да се по његовој власти све управља, те да преко презвитерâ и ђаконâ раздаје потребитима (=сиромасима), са страхом Божијим и сваком побожношћу. А нека, ако треба, и сам узима за своје неопходне потребе, и за браћу странце (τῶν ἐπιξενουμένων ἀδελφῶν = за браћу госте), тако да ни у чему не трпе оскудицу. Јер је Божији Закон заповедио, да „који Олтару служе, од Олтара нека се хране“; а ни војник никад о своме трошку не носи оружје противу непријатеља (Левит. 18, 1-3; 1Кор. 9, 7. 13).
Гангр. 7: Ако ко хоће да узима црквене плодове (καρποφορίας ἐκκλησιαστικάς = плодоносиѧ црквьнаѧ = првине плодова доношене Цркви), или да их раздаје ван Цркве, без сагласности епископа или онога коме је то поверено (= Црквеног економа), и неће да поступа по сагласности његовој, нека је анатема.
Гангр. 8: Ако неко плодове (доношене Цркви), раздаје или узима, без епископа, или онога који је постављен за управљање доброчинством (εὐποιίας =милостъıнѧ) , нека је, и који (тако) раздаје и који прима, анатема.
Картаг. 37: У Светим Тајнама (= Евхаристије) ништа више не приносити осим Тела и Крви Господње, као што је и Сам Господ предао, то јест: хлеба и вина с водом помешаног (Мт. 26, 26–28; Лк. 22, 19–20). Првина пак, било мед или млеко, по обичају, нека се приноси у један одређени дан, као тајанствено знамење младенаца. И премда се углавном у Жртвеник (= Олтар) приноси, али да има посебно благосиљање, да се разликује од (Свете) Тајне Тела и Крви Господње. Ништа пак друго од првина нека се не приноси, него (само први плодови) од грожђа и пшенице.
Теоф. Алек. 8: Што се принесе с разлогом за Жртву (Св. Евхаристије), пошто се потроши што је потребно за (Свете) Тајне, клирици нека поделе (остатак), али оглашени нека од тога не једе или пије, него само клирици и са њима браћа верници.
Зонара: Созревшие плоды должно приносить не в олтарь, но желающий принести начатки от них в благодарение Богу, должен приносить их епископу и пресвитерам4 а они, принявши оные, должны обращать не не свое только употребление, а разделить и всему клиру.
Аристен: Созревшие плоды да посылаются на дом; предстоятели делят их с подчиненными. Начатки прочих, созревших плодов, кроме винограда, не в олтарь должно приносить, а посылать на дом епископу и пресвитерам, которые делят их с диаконами и прочими клириками. А виноград должен быть принесен в церковь по превосходству его сравнительно с прочими плодами и потому, что из него получается вино для совершения бескровной жертвы.
Валсамон: Заметь и из этого правила, что в храм приносятся епископу одни овощи и виноград как начатки; а созревшие плоды и прочее отсылается епископу, дабы чрез него воздано достойное благодарение Богу. А каким образом приносится в жертвенник приносимое в памяти святых и усопших и называемое канун или кутья, украшаемая различными плодами, об этом узнаешь из слова Афанасия Великаго на усопших. Ты же скажи, что настоящим правилом епископы побуждаются доставлять своим клирикам удовлетворение из церковных доходов.