Не треба азиме (= бесквасне хлебове) од Јудеја примати, нити општити у њиховим нечашћима (= непобожностима).
Пријесне хљебове јудеја не треба примати, нити опћити у њиховом нечастију.
Ὅτι οὐ δεῖ παρὰ τῶν ᾽Ιουδαίων ἄζυμα λαμβάνειν, ἢ κοινωνεῖν ταῖς ἀσεβείαις αὐτῶν.
Ап. 7: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, буде Свети дан Пасхе пре пролећне равнодневице, заједно са Јудејима, светковао (ἐπιτελέσῃ = свршавао), нека се свргне.
Ап. 64: Ако који клирик, или лаик (= верник) пође у синагогу јудејску, или јеретичку („кућу молитве“), да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.
Ап. 70: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из каталога клирикâ, пости заједно са Јудејима, или празнује са њима (њихове празнике), или прима од њих празничне дарове (ξένια = празнична јела), као: пресне хлебове или нешто слично, нека буде свргнут; а ако је лаик (= верник), нека буде одлучен.
Ап. 71: Ако неки хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или свеће пали, кад су празници њихови, нека буде одлучен.
Трул. 11: Нико од убројаних у свештенички чин, или лаик, нека не једе пресне хлебове (τὰ ἄζυμα = мацот = бесквасне погаче) Јудејâ, нити да с њима бива близак, ни у болестима (да их) призива и лечења од њих да прима, нити да се уопште с њима заједно купа у (јавним) купатилима. Који то настоји да чини, ако је клирик нека буде свргнут; ако ли је лаик, нека буде одлучен.
Анк. 9: А који су не само одступили (од вере), него су се још и побунили (против вере), и браћу (Хришћане) принуђивали, и узрочници били да (их) принуђују (на одрицање), такви за три године нека имају место слушалаца (Св. Писмâ), за следећих шест година место припадајућих (с покајницима), па за једну годину да буду у општењу (молитава с вернима), али без Причешћа, да би испунивши десет година били примљени у савршено општење (= Причешће). За то пак време гледати и остали њихов живот.
Лаод. 6: Да не треба допуштати јеретицима, који упорни остају у јереси, да улазе у Дом (= Храм) Божји.
Лаод. 9: Да не треба допуштати да чланови Цркве одлазе, ради молитве или исцељења (θεραπείας= =и(с)цѣлѥниѧ) у гробља или у такозвана Мученичка места јеретикâ; него они који то чине, ако су верници (Цркве), требају бити одлучени од општења (ἀκοινωνήτους = изопштени) за неко време, а кад се покају и исповеде да су згрешили, опет примити (у општење = Причешће).
Лаод. 29: Да хришћани не треба да јудејствују (= следе јудејске обичаје) и Суботом да почивају, него да и у тај дан раде; Недељу пак да особито поштују и, ако могу, уздржати се од посла као хришћани. Ако ли се нађу (неки хришћани) јудаисти (= који држе јудејске обичаје), да буду анатема (= одлучени) од Христа.
Лаод. 33: Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или расколницима.
Лаод. 34: Да ниједан хришћанин не треба да оставља Мученике Христове, и одлази псевдомученицима (ψευδομάρτυρες = лъжмимъ моученикомъ), то јест јеретичким, или онима који су уз споменуте јеретике били. Јер су ови туђи Богу (ἀλλότριοι = отуђени од Бога). Нека су, зато, анатема (= одлучени), који одлазе к њима.
Лаод. 37: Не треба примати празничне дарове, које шаљу Јудејци или јеретици, нити заједно са њима празновати.
Лаод. 39: Не треба празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховој безбожности.