Она пак која заспи на детету своме, и угуши га, удостојава се Причешћа после три године, уздржавајући се у одређене дане од једења меса и сира, и усрдно чинећи остало (кајање). Ако се то догодило из немарности, или по неуздржаности родитеља, упоређује се са намерним убиством, а ако по зависти противника (= ђавола), тада је ствар достојна опроштаја, и то потребује умерену епитимију, јер је због других грехова то било напуштање (Божје благодати).