Ово што ми, каже (Јован Посник), скраћујемо времена покајања, не изгледа онима који правилно мисле да је лишено разлога (= основе). Јер, пошто ни код Великог Оца Василија, нити код старијих Богоречитих Отаца наших није одређен грешнима неки пост, или бдење, или број метанија, него само удаљење од Светога Причешћа, нама се учинило да за оне који се искрено кају и вољни су савлађивати (своје) тело строгим владањем, и проводити благоразумно (свој) живот као противтежу пређашњем пороку (= злу), те по мери (њиховог) уздржања треба им одмеравати и смањење времена кајања. Тако, ако неко прихвати да не пије вина у одређене дане, тада ми одобравамо да му се смањи на годину дана епитимија установљена од Отаца за његов грех. Исто тако, ако се неко заветује да ће се за одређено време уздржавати од меса, ми одобрисмо да му се смањи (епитимија) још годину дана; или да ће се уздржавати од сира и јаја, или од рибе или уља, и тако за уздржавање сваке од таквих врста (јела), треба смањити по једну годину. Такође треба исто поступати и кад се (неко) честим коленопреклоњењима (= метанијама) стара да Бога себи умилостиви; и особито кад показује усрдну и не мању од могућности вољу да даје милостињу. Ако се неко после греха одаје побожном и усамљеном (= монашком) животу, налазимо да је добро да му обећамо још скраћеније опроштење, ако хоће да кроз сав живот проводи строг подвиг који одговара таквом живљењу.