Који гатају и следују незнабожачким обичајима, или доводе у своје куће неке (гатаре) ради изналажења (разних) враџбина, или ради очишћења, нека се подвргну канону о петогодишњем (кајању), проходећи одређене степене: три године припадања (са оглашенима) и две године молитве (са вернима), али без Причешћа.
Гатари и који слиједе незнабожачким обичајима, или који доводе у своје куће некакве, да им бајају, или ради очишћења, нека се подвргну правилу о петогодишњем кајању, прелазећи установљене ступње: три године нека припадају и двије године молитве, али без причешћа.
Οἱ καταμαντευόμενοι καὶ ταῖς συνηθείαις τῶν ἐθνῶν ἐξακολουθοῦντες ἢ εἰσάγοντές τινας εἰς τοὺς ἑαυτῶν οἴκους ἐπὶ ἀνευρέσει φαρμακειῶν, κατὰ τοὺς βαθμοὺς τοὺς ὡρισμένους, τρία ἔτη ὑποπτώσεως καὶ δύο ἔτη εὐχῆς, χωρὶς προσφορᾶς.
Трул. 61: Који се предају гатарима, или такозваним стотницима (= волшебницима), или другим сличнима, да од њих дознаду што желе да им се открије, нека, сходно ономе што је већ претходно од Отаца о њима одређено, подлегну канону о шестогодишњем кајању. Истој тој епитимији треба подвргнути и оне који воде мечке или сличне животиње за играње, а на штету простијих (људи); и они који варајући казују о срећи и судбини и родословљу (= по астрологији) и масу других таквих глупости говоре, а и такозвани гоничи облака и бајачи, и који праве амајлије (против чаролија) и гатари. Који пак остану упорни у томе, и неће да престану, те да избегавају такве пагубне и незнабожачке скарадности, одређујемо да се потпуно од Цркве одбаце, као што и Свети Канони заповедају. „Јер какву заједницу има светлост са тамом? као што Апостол каже. Или какво је слагање храма Божијег са идолима? Или какав удео има верни са неверником? Како ли се слаже Христос са Велијаром? (2Кор. 6, 14–16).
Лаод. 36: Да не смеју свештена лица или клирици бити гатари, или врачари, или погађачи бројевима, или астролози (ἀστρολόγους = звездочатци), нити да праве такозване амајлије, које су окови душа њихових. А који их (= амајлије) носе, заповедисмо да се изагнају из Цркве.
Вас. Вел. 7: Мужелошци (ἀρρενοφθόροι = моужьска пола блоудьници = хомосексуалци) и скотолошци (ζωοφθόροι = скотоблоудьници) и убице и тровачи и прељубочинци и идолопоклоници достојни су исте осуде; и зато одредбу (τύπον = правило) коју имаш за друге држи и за њих. За оне пак који су се кајали тридесет година због нечистоте коју су у незнању учинили, не треба да двоумимо да их примамо, јер их незнање чини достојним опроштаја, и добровољно исповедање (греха), и тако дуго време (кајања), јер су скоро читав један људски век били предани Сатани (1Кор 5, 5) да се васпитно науче (παιδευθῶσι) да не живе бестидно. Зато нареди да се они без одлагања приме, а особито ако имају сузе које умољавају твоју милосрдност, и показују живљење достојано сажаљења.
Вас. Вел. 65: Који призна да се бавио врачарством или волшебним напитцима (γοητείαν ἢ φαρμακείαν = гатарством /=чародејством/ или замађијавањем), нека издржи време (кајања) убице, тако распоређиван као самоизобличитељ у томе греху.
Вас. Вел. 72: Који се предао гатарима (μάντεσιν = мантима = волшебницима) или таквима сличним, нека је и он под епитимијом толико времена колико убице.
Вас. Вел. 81: Пошто многи у време варварске најезде преступише (=одрекоше) веру у Бога, и положише незнабожачке заклетве, и једоше нечиста јела која су им са идолским врачаријама принета, такви нека буду икономисани (οἰκονομείσθωσαν = решавани) по законима и канонима донетим од Отаца наших (= Анкирски 1-9). Јер они који су тешку невољу у мучењима поднели, и не подносећи болове, те били принуђени на одрицање (од вере), нека три године не буду примљени, и две године нека слушају, и три припадају, и тако нека се приме у општење (κοινωνίαν = Причешће). А који су без велике невоље издали веру у Бога, и јели за демонском трпезом, и клели се незнабожачким заклетвама, нека се искључе (из Храма) за три године, две године нека слушају (Св. Писмо), три године да се моле у припадању, и друге три да стоје са вернима у молитви, те тако нек буду примљени у Причешће Доброга (= у Литургију).
Вас. Вел. 83: Који се баве прорицањима (οἱ καταμαντευόμενοι = волшебници, манти) и следују обичајима незнабожаца, или уводе неке у своје куће ради изналажења волшепстава (=магија) и ради очишћења, нека подлегну канону шестогодишњег (кајања): годину плачући, и годину слушајући, и три године припадајући, и годину (опет) стојећи са вернима (на молитви), те тако буду примљени (у Св. Литургију = Причешће).
Григ. Ниски 3: Они пак који одлазе код врачарâ или бајачâ (γόητας ἤ μάντεις), или онима који обећавају да ће кроз демоне учинити нека очишћења или одгоњења (зала), такви нека се тачно испитују и саслушавају: да ли (ни)су, остајући у вери у Христа, неком принудом били наведени на такав грех, што их је можда на то присилила нека несрећа или нека тешка штета, или су сасвим презрели поверено им од нас Сведочанство (τοῦ... μαρτυρίου = Христову веру), те приступили сарадњи са демонима. Јер ако су то учинили због одбацивања вере и да више не верују да има Бога, Коме се хришћани клањају, јасно је да ће подлећи осуди одступника (од вере). А ако их је на то навела нека неподношљива невоља, надвладавши малодушност њихову, те били заведени неком лажном надом, нека се и на њима покаже човекољубље слично као према онима који у време исповедања (вере) нису могли одолети мучењима.
Зонара: Употреблять волхования, христианам держаться языческих или еллинских обычаев и принимать к себе волшебников для изыскания врачевств, то есть волшебств, (когда может быть кем-нибудь они возбуждены к любопытству), или призывать их для очищения от чарований, запрещено; а употребляющих сие, правило подвергает епитимии на пять лет, чтобы три года находились в числе припадающих и два года молились вместе с верными; а после истечения пяти лет они могут быть удостоены и причащения благого. А Василий Великий в восемьдесят третьем правиле наказывает таковых шестилетнею епитимиею.
Аристен: Волхвующий и вводящий кого-либо в дом ради изыскания волшебств, или ради очищения, да подвергается пятилетней епитимии. Кто предал себя волхователям, или ворожеям, или раздающим предохранительныя средства, или некоторым другим подобным, с тем чтобы открыли ему то, чего он желает, или кто при помощи зелья думает зло уврачевать злом, - тот должен в течение трех лет находиться в числе припадающих и в продолжение двух лет стоять вместе с верными и иметь общение только в молитвах; и таким образом по истечении пяти лет может принять участие в приношении. А 61-е правило Шестого Собора, бывшего в Трулле, определяет удалять такового от причащения на шесть лет.
Валсамон: Правила подвергают наказанию не только занимающихся ворожбою и волхователей, но и тех, которые ими пользуются. Итак, поелику некоторые, быв одержимы болезнию и, полагая, что страдают от чарований, или и потеряв что-либо из своего имущества, призывали в свои домы занимающихся ворожбою, которые обещали открыть в них чары, вследствие которых будто бы больные слегли, и очистить их от осквернения сими чарами, или указать потерянное; а другие, держась языческих привычек, предлагали вопросы о счастии и несчастии астрологам и другим занимающимся демонскими делами; то отцы определили подвергать таковых епитимии на пять лет, то есть чтобы в течение трех лет они находились в числе припадающих, а в продолжение двух лет молились вместе с верными, и после сего удостаивались божественных Таин. Прочти 61-е правило трульского собора и что в нем написано, также 83-е правило святого Василия, которым таковые подвергаются епитимии на шесть лет. Имей в памяти и то, что таковым же епитимиям подвергаются и те, которые приходят к ворожеям и гадальщикам, волхвующим на ячмене.