Епископ не може, уместо себе, да другога себи за наследника поставља, макар био и на кончини живота. Ако ли буде нешто тако, ништавно је то постављење. Него треба чувати црквено правило (τὸν θεσμὸν τὸν ἐκκλησιαστικόν = оуставъ цркъвьнъıи) које садржи: да се епископ другачије не поставља, него са Сабором и расуђењем епископâ, који, после уснућа почившега, имају власт да поставе достојнога.
Епископ не смије на мјесто себе другога за пријемника себи постављати, ма да је он и на крају живота; догоди ли се ово, нека тај чин буде без сваке вриједности. Него се мора чувати црквено правило, које установљује, да се никако друкчије епископ не поставља, него сабором и пошто просуде епископи, који имају власт, послеје смрти покојнога, да достојнога поставе.
Ἐπίσκοπον μὴ ἐξεῖναι ἀντ' αὐτοῦ καθιστᾷν ἕτερον ἑαυτοῦ διάδοχον, κἂν πρὸς τῇ τελευτῇ τοῦ βίου τυγχάνῃ. Εἰ δέ τι τοιοῦτον γίγνοιτο, ἄκυρον εἶναι τὴν κατάστασιν. Φυλάττεσθαι δὲ τὸν θεσμὸν τὸν ἐκκλησιαστικὸν περιέχοντα, μὴ δεῖν ἄλλως γίγνεσθαι ἐπίσκοπον, ἢ μετὰ συνόδου καὶ ἐπικρίσεως ἐπισκόπων, τῶν μετὰ τὴν κοίμησιν τοῦ ἀναπαυσαμένου τὴν ἐξουσίαν ἐχόντων τοῦ προάγεσθαι τὸν ἄξιον.
Ап. 1: Епископа нека постављају (χειροτονείσΘω = изабирају и рукополажу) два или три епископа.
Ап. 30: Ако се који епископ послужи световним властима, да преко њих задобије Цркву (= епископију), нека буде свргнут и одлучен; и сви они који с њиме опште.
Ап. 76: Епископ не треба, ради угађања брату, или сину, или другоме рођаку, да поставља на епископско достојанство кога хоће; јер није праведно да поставља наследнике епископства, и оно што је Божије да уступа човечијој угодности; нити треба Цркву Божију стављати под власт наследника. А ако неко то учини, хиротонија нека буде ништавна, а он нека буде кажњен одлучењем.
I Вас. 4: Епископ свакако треба да се поставља од свих епископâ у области; а ако то буде тешко, или због хитне потребе, или због даљине пута, нека се на сваки начин тројица сакупе на једно место, а одсутни нека свој глас пристанка дају кроз писма, и тада нека се учини избор (τὴν χειροτονίαν = рукоположење). А потврда тог догађаја припада у свакој области митрополиту.
VII Вас. 3: Сваки избор епископа или презвитера или ђакона, који бива од властодржаца, да буде неважећи, сходно канону, који каже: „Ако се који епископ послужи световним властима, да преко њих задобије Цркву, нека буде свргнут и одлучен; и сви који с њиме опште“ (Апостолски 30). Јер треба произвођени у епископство да од епископâ буде биран, као што је одређено од Светих Отаца у Никеји, каноном (4) које каже: „Епископ свакако треба да се поставља од свих епископа у области; а ако то буде тешко, или због хитне потребе, или због даљине пута, нека се на сваки начин тројица окупе на једно место, а одсутни нека свој глас пристанка дају кроз писма, и тада нека се учини избор (τὴν χειροτονίαν = рукоположење). А потврда тог догађаја припада у свакој области митрополиту“.
Картаг. 22: Нити, као што је речено, да епископи или клирици таквима (= паганима/јеретицима) даривају (у својину) од својих ствари.
Картаг. 49: Епископи Хонорат и Урбан рекоше: Заповеђено нам је и ово: Пошто два суседна брата наша, епископи из Нумидије, усудише се да хиротонишу архијереја (ἱερέα =pontificem), одлучите да не бивају хиротоније епископâ, него од дванаест (епископа). Аврелије епископ рече: Нека се чува стари образац (ὁ ἀρχαῖος τύπος = forma antiqua =дрѣвнии образъ), да није довољно мање од три одређена епископа за хиротонију епископа (Никејски 4). Јер у Триполису, можда, и у Арзуи, зна се да су варварски народи врло близу, а у Триполису су, као што знате, само пет епископа, и могуће је да су два од њих често пута спречени неком нуждом. Јер је тешко, ма колики да је њихов број, да могу сви доћи; а то не треба да спречава потребу Цркве. Јер и у овој Цркви, у коју се ваша Светост изволела окупити, често и скоро сваке недеље имамо хиротонисање. Зар ја могу стално сазивати дванаест, или десет, или много мањи број епископа? А двојицу суседа лако је мојој маленкости придодати. Зато види ваша Љубав, (заједно) са мном, да се ово не може очувати (тј. сазвати 12 епископа за хиротонију).
Зонара: И 76-е правило святых Апостолов говорит, что епископу не дозволяется рукополагать кого он хочет, а если рукоположит, то рукоположение не действительно, и рукоположивший отлучается. Тоже постановляет и настоящее правило, и еще, что епископ должен быть не иначе, как если по смерти епископа областный собор изберет достойного и поставит.
Аристен: Епископ при исходе от сей жизни не должен поставлять другого епископа; но по смерти его собором имеющих власть должен быть произведен достойный. Умирающему епископу не дозволяется при кончине поставлять другого епископа вместо себя; но после смерти его собор той области с ведома и митрополита области рукополагает достойного.
Валсамон: Семьдесят шестое правило святых Апостолов говорит, что не дозволяется епископу рукополагать кого он хочет вместо себя. Тоже постановляет и настоящее правило, присовокупляя, что не иначе бывает епископ, как если по смерти епископа областный собор избирет достойного.