За жене које су се одале блуду, и убијају заметак (= плод = дете) у утроби, или спремају побачај лековима, пређашња наредба одлучује (од Причешћа) до краја живота, и томе се (уопште) следи. Нашавши пак нешто човекољубивије, одредисмо да издрже десетогодишње време (кајања), проходећи установљене степене (кајања).
Жене, које су се блудочинству одале, па убијају заметак у утроби, или се баве прављењем лијекова, који га могу уништити, пређашња једна наредба одлучује до краја живота; и томе се у опће слједи. Ми пак, у намјери да будемо човјекољубнији у овоме, наређујемо, да такве издрже десет година кајања, пошто пријеђу установљене ступње.
Περὶ τῶν γυναικῶν τῶν ἐκπορνευουσῶν καὶ ἀναιρουσῶν τὰ γεννώμενα καὶ σπουδαζουσῶν φθόρια ποιεῖν, ὁ μὲν πρότερος ὅρος μέχρις ἐξόδου ἐκώλυσε, καὶ τούτῳ συντίθενται. Φιλανθρωπότερον δέ τι εὑρόντες, ὡρίσαμεν δεκαετῆ χρόνον, κατὰ τοὺς βαθμοὺς τοὺς ὡρισμένους, πληρῶσαι.
Трул. 91: Оне (особе) које дају лекове за побачај, и оне које узимају плодоубиствене (ἐμβριοκτόνα = ембриоцидне) отрове, подвргавамо епитимији за убице.
Вас. Вел. 2: Која (жена) је намерно убила (плод у утроби), подлеже казни за убиство. Тачног одређивања: да ли је (плод) добио облик или је без облика, код нас нема. Јер се овде суди не само за оно што ће се родити, него и она која је самој себи заверу учинила (ἐπιβουλεύσασα), јер жене при таквим покушајима већином умиру. А кад се овоме дода и уништење ембриона, то је друго убиство, по намисли, оних који се на то усуђују. Не треба, ипак, продужити до краја живота време њихове исповести (=покајања), него прихватити меру од десет година (кајања), али одређивати лечење не временом, него начином покајања.
Вас. Вел. 8: Ко у гњеву употреби секиру против своје жене, убица је. А добро си ме подсетио, и то достојно твоје разборитости, да о томе кажем опширније, јер су велике разлике између намерних и ненамерних (делâ). Јер, сасвим је нехотично и далеко од намере чиниоца, кад се неко баци каменом на псето, или дрво, и погоди човека; јер је намера била да отера звер, или отресе плод (с дрвета), а погођени је, пролазећи туда, случајно (αὐτομάτως) подишао под ударац, тако да је ово нехотично. Нехотично је, такође, кад неко, желећи да некога поврати (на прави пут), бије га кајишем или меким прутом, па бијени умре. Јер се овде гледа на намеру, да је хтео поправити грешећега, а не убити. Међу нехотична дела спада и оно: кад се неко брани у борби, па штапом или руком нанесе рану (=ударац) на опасно место, да га заболи, а не да га сасвим убије, али се ово већ приближује намерноме (делу), јер који се послужио таквим оруђем за одбрану, или који је непоштедно нанео ударац, очито да је такав овладан страшћу, не штедећи човека. Такође спада у ненамерна (дела), кад се неко послужи дебелим штапом или каменом преко људске моћи, и друго је нешто намеравао, а друго нешто учинио. Јер је у гњеву нанео такву рану да је ударенога убио, мада је можда намеравао да сруши (συντρίψαι = обори) дотичнога, а не да га сасвим усмрти. Но који се послужио мачем, или нечим сличним, нема никаквог извињења, а особито који је бацио секиру, јер га није ударио руком, тако да би му мера ударца зависила од њега, него се бацио тако да је и тежином жељеза и оштрицом и брзином бацања, нужно био убиствен ударац. И опет, сасвим је намерно (дело), и без икакве сумње, као што је (напад) од разбојника и у време ратних најезди. Јер ови убијају ради новца, избегавајући (сваку) контролу, а они у рату долазе ради убиства, нити да застраше, нити да уразуме, него с јавном намером да убију противнике. И, такође, кад неко због неког другог разлога састави вештачки лек (περίεργον φάρμακον), па умори (некога), такво (дело) се сматра намерним, као што жене често чине, настојећи да некаквим чаролијама и амајлијама примаме неке (људе) себи да их воле, те, дајући им лекарства (φάρμακα), помућују свест; такве, дакле, убијајући, мада су друго желеле, а друго учиниле; ипак, због извештаченог и забрањеног поступка, сматрају се за намерне убице. И оне које дају лекарства за побачај, убице су и оне, а и оне које узимају плодоубиствене (ἐμβρυοκτόνα = ембриоцидне) отрове (= Трулски канон 91). Толико о томе.
Зонара: Женщины, тайно совокупляясь с кем либо и зачиная, дабы не быть узнанными, намеренно истребляют плод, или накладывая на свой живот тяжести и сжимая его, или принимая какие-нибудь зелья и повреждая плод носимый во чреве. Итак, это правило говорит, что прежнее определение таковых подвергало епитимии неприобщения до смерти, так чтобы только при смерти они удостаиваемы были божественного причащения. А мы, говорят отцы собора, изыскивая нечто более снисходительное, определили десятилетнюю епитимию, так чтобы оне удостаиваемы были божественного причащения чрез десять лет, разделяемых по определенным степеням, или по местам епитимий – плачущего, слушающего, припадающего и купно-стоящего. И Василий Великий в своем втором правиле подвергает десятилетней епитимии тех, которые умышленно погубляют зачатый в утробе плод, и при сем говорит, что врачевание должно измерять не временем, но образом покаяния.
Аристен: Блудницы, принимающие детогубительные отравы, должны подвергаться десятилетней епитимии. Принимающие истребительные зелья с целию уничтожить находящийся в утробе плод, должны быть под епитимиею в течение десяти лет: два года стоя и плача вне церковной ограды; три года стоя у царских врат и слушая божественные писания; еще четыре года внутри церковной ограды припадая в задней части амвона и выходя вместе с оглашенными, еще год стоя вместе с верными и участвуя в молитвах; и таким образом после сих степеней удостаиваясь совершенного общения.
Валсамон: На основании древнейшего церковного определения только при последнем издыхании удостаиваемы были причащения божественных Таин тайно зачавшие и чтобы не быть узнанными, уничтожающие каким бы то ни было образом свой плод. А отцы сего собора, оказав более человеколюбия, определили, чтобы оне причащались по прошествии десяти годов, с разделением их на четыре степени епитимий, то есть на степень плачущего, слушающего, припадающего и купно-стоящего. А детогубительная отрава есть всякое средство, истребляющее носимый во чреве плод. Прочти 2-е правило святого Василия, также 91-е трульского собора и толкование их.