Видим многе који се причешћују тела Христовог (= у Литургији) да просто и како било и следујући више обичају и закону, него ли чистој мисли (= савести) и разуму, причешћују се (Св. Тајнама). Ако, каже, наступи време Свете Четрдесетнице и Пасхе, било какав да је неко, он се причешћује Тајнама. Али, не треба гледати на празнике, него чистити савест и тада се причешћивати. Јер нечист и недостојан није праведан да се ни на празник причешћује Светога и страшнога Тела (Христовог). Јер, помисли да су учесници старе (= старозаветне) жртве стицали велику пажљивост и освећивали се и са сваке стране очишћавали. А ти, приступајући Жртви од које и Ангели дрхте, ту ствар одређујеш периодима времена, и прљавим рукама и уснама усуђујеш се (дотаћи) Тела и Крви Христове? И цара не би пристао да пољубиш ако ти уста смрде, а Цара Небеског целиваш душом смрдећом? Та(ква) ствар је увреда. Дакле, ако ниси достојан Причешћа, онда ниси ни молитве ни стајања (на Литургији) са достојнима. Јер, чуј шта и Сам Господ говори (на Литургији): „Који сте у покајању, приступите!“ А који се не причешћују, они нису у покајању.