Презвитера и ђакона и остале клирике нека рукополаже један епископ.
Презвитера нека поставља један епископ, исто и ђакона и остале клирике.
Πρεσβύτερος ὑπὸ ἑνὸς ἐπισκόπου χειροτονείσθω, καὶ διάκονος, καὶ οἱ λοιποὶ κληρικοί.
VII Вас. 14: Да поредак влада у свештенству јасно је свакоме; а да се са тачношћу држе свештеничка произвођења, угодно је Богу. Али пошто видимо да неки без рукопроизвођења (ἐκτὸς χειροθεσίας) од детињства добијају постриг клирика, а не добивши од епископа хиротесију (= полагање руку), и читају на (Црквеном) Сабрању са амвона, чинећи то неканонски, заповедамо: да од сада то не бива. А исто држати и за монахе. Рукопроизвести, пак, чтеца дозвољено је свакоме игуману само у своме Манастиру, ако је сам игуман био рукопроизведен од епископа на игуманско предстојништво, а (притом) је он очигледно презвитер. Исто тако, по староме обичају, и хороепископи треба, по дозволи епископа, да производе чтеце.
Лаод. 26: Да они који нису од епископа произведени, не треба да врше заклињања ни у Црквама, ни у кућама.
Теоф. Алек. 7: О онима које треба рукополагати, нека буде овакав образац: да се све свештенство сагласи и изабере (га), и тада епископ нека провери, па кад се сагласи свештенство, нека га рукоположи усред Цркве, у присуству народа и са оглашавањем (= гласним исказом) епископа, да би могао и народ посведочити му. А рукоположење да не бива скривено (= тајно), јер кад Црква има мир (тј. кад није гоњена) долично је да се рукоположења обављају у Цркви у присуству Светих (= верника). А у одређеној области (ἐν τῇ ἐνορίᾳ = у нурији = у епархији), ако има неких који су општили (с јеретицима), нека се други не рукополажу по сагласности (ταῖς γνώμαις =мишљењу) тих који су општили (с јеретицма), него (тек) пошто истински православни клирици провере, и опет у присуству епископа и оглашавању (њега) присутном народу, да се не би само догодио неки пропуст (περιδρομή = омашка, грешка).
Зонара: И избрание, и хиротонию пресвитеров и диаконов сие правило предоставляет епископу, которому имеют быть подчинены рукополагаемые.
Аристен: Один епископ рукополагает пресвитера и диакона. Ясно.
Валсамон: И это правило, последовательно давая предписание о хиротонии, побуждает относить и предшествующее ему правило к хиротонии епископов, а не к избранию их. Ибо мы не имеем предписания пресвитера, или диакона, или другаго клирика прежде подвергать избранию и таким образом рукополагать его.