Питање 18. Од којег доба (= узраста) човечјег суди Бог грехе? Одговор. Многе су и о овоме разлике. Јер према знању и разборитости сваки бива суђен: неки од десетогодишњег доба, а други од старијег (узраста).
Ἐκ ποίας κείρας κρίνονται παρὰ Θεοῦ τὰ ἁμαρτήματα; Ἀπόκρισις. Πρὸς τὴν γνῶσιν καὶ τὴν φρόνησιν ἑκάστου, οἱ μὲν ἀπὸ δεκαετοῦς κείρας, οἱ δὲ καὶ μείζονος.
Ап. 52: Ако неки епископ, или презвитер, не прими онога који се обраћа (= каје) од греха, него га одбије, нека буде свргнут; јер тиме жалости Христа, Који је рекао: Радост бива на небу за једнога грешника који се каје (Лк. 15, 7; Мр. 2, 17).
Картаг. 110: Такође би угодно (одредити): било ко да одриче крштавање мале и тек рођене из материнске утробе деце, или говори да се она крштавају ради опроштаја грехова, али да ништа од прародитељског греха (προγονικῇς ἁμαρτίας =originalis peccati = прадѣдьнѧ грѣха) Адамова не носе што треба очистити Бањом Препорођења, — јер се тиме образац Крштења ради опроштења грехова не сматра истинит, него лажан, — (такав) нека је анатема. Јер не треба другачије разумети речено од Апостола: „Кроз једнога човека грех уђе у свет, и кроз грех смрт, и тако (смрт) уђе у све људе, пошто сви сагрешише“ (Рим. 5, 12), него како је то свагда схватала Католичанска Црква, свугде распрострањена и проширена. Јер због овог правила вере (τὸν κανόνα τῆς πίστεως = regulam fidei = канона вѣрнааго) још и мала деца, која још нису могла никаквих греха сама учинити, крштавају се ради опроштења греха, да се кроз Препорођење (παλιγγενεσίας =regeneratione = пакъıбъıтиѥь = Крштење) очисти у њима оно што носе од старог рођења (ἀρχαιογονίας = дрѣвьнѩаго рода — Адамовог).