А ако епископ, код кога се такви (клирици - в. напред канон 15) налазе, не узимајући у обзир одређену против њих забрану свештенодејствовања, прими их као клирике, нека (такав епископ) буде одлучен као учитељ нереда.
А ако епископ, код кога се такови налазе, не узимљући у никакав обзир наложену на исте забрану свештенодјејствовања, задржи их ипак као клирике, нека се одлучи, као учитељ нереда.
Εἰ δὲ ὁ ἐπίσκοπος, παρ᾿ ᾧ τυγχάνουσι, παρ᾿ οὐδὲν λογισάμενος τὴν κατ᾿ αὐτῶν ὁρισθεῖσαν ἀργίαν, δέξηται αὐτοὺς ὡς κληρικούς, ἀφοριζέσθω, ὡς διδάσκαλος ἀταξίας.
Ап. 15: Ако који презвитер, или ђакон, или други који из каталога клирикâ, остави своју епархију (παροικίαν = парохију) и отиде у другу, те преместивши се, сасвим се настани (διατρίβοι = борави) у другој епархији, без одобрења свога епископа, заповедамо да такав више не сме литургисати (λειτουργείν = свештенослужити); нарочито ако буде позиван од (свога) епископа да се врати, па не послуша, остајући упоран у (том) нереду, нека тамо (= у тој епархији) општи (κοινωνείτω) само као лаик.
Ап. 32: Ако је неки презвитер или ђакон одлучен од (свог) епископа, таквога не сме примати други (епископ) него само онај који га је одлучио, осим у случају кад умре епископ који га је одлучио.
I Вас. 5: О онима који су одлучени од општења (τῶν ἀκοινωνήτων), било да су из клира или реда лаика, нека важи одлука од дотичних епископа сваке епархије, сходно канону који говори: „Који су од других искључени, не могу од (неких) других бити примљени" (Апостолски 32). Али, нека се испита да ли нису били удаљени из Црквеног општења (ἀποσυνάγωγοι = изопштени из заједнице) због ускогрудости (μικροψυχία = малодушности) или свађе или неке такве пристрасности епископове. Зато, да ово буде одговарајуће испитано, нађе се за добро да сваке године у свакој области бивају двапут годишње Сабори, да би, кад су сабрани сви епископи области у једном месту, заједно била испитана оваква питања, и тако ће се они, који су се о епископа заиста огрешили, сматрати од свих с разлогом одлучени од општења (= изопштени), докле епископи заједно не изволе да за њих донесу неку човекољубивију одлуку. А Сабори нека бивају: један пред Четрдесетницу, да би, уклонивши сваку ускогрудост, Богу био принет чисти Дар (Евхаристије); а други – у јесење доба.
I Вас. 15: Због многих смутњи и раздорâ што бивају, одређује се: сасвим укинути обичај — који се, против [Апостолског] канона (Апостолски 14–15), нашао у неким местима – тако да из града у град не прелази ни епископ, ни презвитер, ни ђакон. Ако ли неко, и после ове одредбе Светог и Великог Сабора, покуша тако нешто, или преда себе таквој ствари, поништиће се сасвим такав поступак (τὸ κατασκεύασμα = намештаљка) и повратиће се Цркви за коју је као епископ или презвитер био постављен.
Трул. 17: Пошто клирици разних Цркава, напуштајући своје Цркве у којима су хиротонисани, пређоше другим епископима, и без сагласности свога епископа намештени су у другим Црквама, и од тога постадоше непослушни, зато одређујемо: да од месеца јануара минулог четвртог индикта (ἐπινομήσεως) ниједан од свих клирика, у било ком степену се налазио, нема дозволу, без писменог отпуста свога епископа, да буде прибројан у другој Цркви; иначе, који од сада ово не буде држао, него буде, колико је до њега, понижавао онога који му је дао рукоположење, нека се свргне и он и онај који га је противразложно примио.
Антиох. 3: Ако неки презвитер или ђакон, или уопште неко из свештенства, остави своју парокију (παροικίαν = заједницу, парохију) и пође у другу, затим преселивши се сасвим, настоји за дуго времена остати у другој парокији, такав не може више служити (λειτουργεῖν), особито ако га његов епископ позива и саветује да се у своју парокију поврати, и он не послуша. А ако и упоран остане у непослушности (ἀταξίᾳ = бєс чиноу = беспоретку), треба га сасвим лишити службе, тако да више нема места васпостављању. Ако ли свргнутога због оваквог узрока прими други епископ, и он ће бити подвргнут епитимији од општега Сабора, јер руши Црквене установе (τοὺς θεσμοὺς τοὺς ἐκκλησιαστικοὺς = оуставъı црквьнъıѧ).
Зонара: Предшествующее правило не допускает служения тех, которые оставили область, где были рукоположены. А настоящее подвергает отлучению епископа, к которому они пришли, если бы он принял их, как клириков, зная о запрещении, ибо он производит безчиние и нестроение.
Аристен: Заведомо приемлющий таковаго такому же подлежит осуждению. Епископ, знающий о запрещении, которое определено таковому клирику, и приемлющий его, как клирика, отлучается, как учитель безчиния.
Валсамон: Смотри: настоящее правило подвергает отлучению епископа, причислившаго к своему клиру клирика из другаго предела без увольнительного письма от собственнаго епископа. Один карфагенский епископ может причислять к своему клиру клириков из других пределов и без увольнительного письма рукоположивших их. Об этом найдешь в правилах карфагенскаго собора. но и константинопольский архиепископ имеет власть поступать подобным образом. Ибо 3 новелла царя Юстиниана, или 2 гл. 2 тит. 3 книги Василик говорит именно следующее: если в благочестивых монастырях мы запрещаем переходить из одного монастыря в другой, то тем паче не дозволим сего благоговейнейшим клирикам, ибо считаем таковое пожелание доказательством корыстолюбия и торговли. Если же когда кибудь твое блаженство, или иногда царская власть того времени признает за нужное сделать какое либо таковое перемещение, то не иначе должно делать это, как согласно с определенным нами для сего числом. Эта новелла написана к тогдашнему константинопольскому патриарху. Заметь, что и царю дано право делать перемещения клириков.