Дивим ти се што тражиш граматичку тачност у (Светом) Писму, и сматраш натегнутом реч у преводу, која иначе показује свој добар смисао, не преносећи главно значење из јеврејског језика (Пс 8, 9). Но пошто не треба напразно мимоићи питање, поменуто од знатижељног човека, (одговарам): „Птице небеске и рибе морске“ и при стварању света добиле су исто постање. Јер оба рода изведена су из воде (Пост 1, 20), а узрок је тај што им је својство свакоме од њих једнако: јер једне пливају водом, а друге плове ваздухом, и зато су заједно споменуте (у Писму). Облик пак речи, односно риба, преведен је неодговарајуће, а потпуно прикладно односно свега што живи у води. Јер су човеку потчињене птице небеске и рибе морске; и не само оне, него и све што иде морским путевима. Јер није риба све што је у води, као што су (животиње) китовског рода: ајкуле, зигене, делфини, фоке, и још морски коњи и (морски) пси и тестеруше, и сабљарке, и морски волови, па ако хоћеш и коприве и чешљеви и све корњаче, од којих ниједно није риба, а све проходе морским путевима, тако да је (свега) три рода: птице небеске, рибе морске, и водене животиње, и разликују се од риба, а и оне проходе морским путевима.
Θαυμάζω δέ σου τὴν γραμματικὴν ἀκρίβειαν ἐπὶ τῆς Γραφῆς ἀπαιτοῦντος καὶ λογιζομένου, ὅτι ἠναγκασμένη ἐστὶν ἡ λέξις τῆς ἑρμηνείας τὸ ἑαυτῆς εὔσημον ἐκδιδούσης, οὐ τὸ κυρίως ὑπὸ τῆς ἐβραϊκῆς φωνῆς σημαινόμενον μετατιθείσης. Ἐπεὶ δὲ δεῖ μὴ ἀργῶς παρελθεῖν τὸ ὑπὸ ἀνδρὸς ζητητικοῦ κινηθὲν πρόβλημα, τὰ πετεινὰ τοῦ οὐρανοῦ καὶ οἱ ἰχθύες τῆς θαλάσσης καὶ ἐν τῇ κοσμοποιΐᾳ τὴν αὐτὴν ἔλαχον γένεσιν. Ἐκ τῶν ὑδάτων γὰρ ἐξήχθη καὶ ἀμφότερα τὰ γένη· τὸ δὲ αἴτιον, ὅτι ταὐτόν ἐστιν ἑκατέροις ἰδίωμα, τὰ μὲν γὰρ διανήχέται τὸ ὕδωρ, τὰ δὲ ἐπινήχεται τῷ ἀἐρι, διὰ τοῦτο κοινῇ μὲν αὐτῶν επεμνήσθη. Τὸ δὲ σχῆμα τοῦ λόγου, ὡς μὲν πρὸς τοὺς ἰχθύας ἀκαταλλήλως ἀπεδόθη, ὡς δὲ πρὸς πάντα τὰ ἐν ὕδασι διαιτώμενα, καὶ πάνυ οἰκείως. Τὰ γὰρ πετεινὰ τοῦ οὐρανοῦ ὑποτέτακται τῷ ἀνθρώπῳ καὶ οἱ ἰχθύες τῆς θαλάσσης· καὶ οὐκ αὐτοὶ μόνον, ἀλλὰ καὶ πάντα τὰ διαπορευόμενα τρίβους θαλασσῶν. Οὐ γὰρ εἴ τι ἔνυδρον, τοῦτο καὶ ἰχθύς ἐστιν, ὡς τὰ κητώδη, φάλαιναι καὶ ζύγαιναι καὶ δελφῖνες καὶ φῶναι, καὶ προσέτι ἵπποι καὶ κύνες καὶ πρίονες καὶ ξιφίαι καὶ οἱ θαλάσσιοι βόες, εἰ δὲ βούλει, καὶ ἀκαλῆφαι καὶ κτένες καὶ τὰ ὀστρακόρινα πάντα, ὧν οὐδέν ἐστι ἰχθύς, καὶ πάντα διαπορεύεται τρίβους θαλασσῶν, ὡς εἶναι τρία τὰ γένη, πετεινὰ οὐρανοῦ, ἰχθύας θαλάσσης, καὶ ὅσα τῶν ἐνύδρων, τοῖς ἰχθύσιν ἀντιδιαστελλόμενα, διαπορεύονται καὶ αὐτὰ τὰς τρίβους θαλασσῶν.
Зонара: Вопрос ясно не указан; но, судя по ответу Василия Великого, можно догадываться, что он был таков: «каким образом Давыд упомянул вместе о птицах небесных и рыбах морских, и опять сказал: преходящия стези морския (Пс. 8, 9)? Прибавку эту он сделал, по-видимому, излишне». Итак, относительно того, что птицы и рыбы упомянуты совокупно, (святый отец) говорит, что и те и другие изведены из воды и оттуда получили свое бытие. Это очевидно из того, что одно и тоже свойство присуще и рыбам и птицам: ибо рыбы плавают в водах, а птицы плавают по воздуху; первыя с помощью перьев, а для управления пользуются хвостом; подобным же образом и птицы летают с помощью крыльев, а хвостом пользуются для оборотов и для движения в прямом направлении. Относительно же того, что Псалмопевец не к делу сказал о рыбах и о преходящих стези морския, отвечал, что не все живущие в воде причисляется к рыбам; ибо ни китовидныя животныя, ни черепокожия и некоторыя другия, например сипии, полипы и однородные с ними, не называются рыбами. Таким образом существуют три рода (водяных животных): птицы, рыбы и все то, что хотя живет в воде, но к роду рыб не причисляется.