Гангрски сабор (340)
канон 13.

У преводу еп. Атанасија Јевтића:

Ако која жена, ради тобожње аскезе, промени одело, и уместо обичне женске одеће носи мушку, нека је анатема.

У преводу еп. Никодима Милаша:

Која жена, ради тобожњег вјежбања у добру, промијени одијело, и умјесто обичног женског одијела, узме мушко, нека је анатема.

У грчком преводу:

Εἴ τις γυνὴ διὰ νομιζομένην ἄσκησιν μεταβάλλοιτο ἀμφίασμα καὶ ἀντὶ τοῦ εἰωθότος γυναικείου ἀμφιάσματος ἀνδρῷον ἀναλάβοι, ἀνάθεμα ἔστω.


Упоредна места

Трул. 62: Такозване календе, и такозвана бота, и називане брумалије, и панађур што бива првога (дана) месеца Марта, хоћемо да се све то потпуно уклони из живота (τῆς πολιτείας = житиѧ) верних. Исто тако одбацујемо и јавна женска плесања, која могу наносити много штете и кварежи, а још и, у име лажно названих код Јелинâ (= паганâ) богова, мушка и женска плесања и обреде, који бивају по неком старом обичају, туђем хришћанском живљењу (τοῦ βίου = житиѧ), одређујући да ниједан човек не одева женску одећу, нити жена одећу доличну људима. Такође не играти с маскама комичке или сатиричке или трагичке маскараде, нити призивати име мрскога Диониса (= Бахуса) кад се гази грожђе у бадњима, нити изазивати смех кад се вино лије у бачве, чинећи по незнању или по сујети оно што је демонска прелест (τὰ τῆς δαιμονιώδους πλάνης = бѣсообразьъıѧ) . Оне пак који, будући (добро) упознати са овим, дрзну се од сада (надаље) да чине нешто од гореспоменутог, заповедамо да такви: ако су клирици, буду свргнути; а ако су лаици, буду одлучени.


Коментари

Зонара: Кийждо в звании, в нем же призван бысть, в том да пребывает, говорит Апостол (1 Кор. 7, 20). Итак, правило хочет, чтобы жены не переменяли своего вида и не одевались в мужскую одежду ради может быть подвижничества, отвергнув собственную и приличную их природе; а делающих так правило предает анафеме.

Аристен: Те жены, которыя прикрываются одеждою мужчин, анафема.

Валсамон: Правило предает анафеме тех жен, которыя, может быть, ради подвижничества облекаются в мужския одежды и бросают одежду свойственную женской природе. Хорошо отцы присовокупили: «ради мнимого подвижничества»; ибо сделавшая что-нибудь подобное не по лицемерию и обману, но по истине и по образу истинного и чистого подвижничества, не только не должна подлежать анафеме, но и должна быть признана достойною похвалы. Ибо многия жены совершили подвижническое поприще в мужском одеянии и достигли высоты спасения, как святая Мелания, святая Евгения и другия.