Дође нам до знања и то: да у Африци и Либији и у другим местима, тамошњи најбогољубивији председници (= епископи) не престају да живе заједно (συνεικεῖν) са својим супругама и после обављеног над њима рукоположења, стављајући тиме народу спотицање и саблазан. Пошто, пак, ми улажемо много старање да све чинимо на корист преданих нам у руке (духовних) стадâ, одредисмо: да од сада тако нешто никако не буде. А ово говоримо не ради укидања или извртања онога што је Апостолски раније установљено (Апостолски 5), него промишљајући о спасењу и напредовању на боље народâ (Цркве), и да се не пружа неки повод зазора на свештеничку установу. Јер вели Божанствени Апостол: „Све на славу Божију чините; не будите на спотицање ни Јудејима, ни Јелинима, нити Цркви Божијој. Као што и ја у свему свима угађам, не тражећи корист своју, него (корист) многих, да се спасу. Угледајте се на мене, као и ја на Христа“ (1Кор. 10, 31–32; 11, 1). А за кога се дозна да тако нешто чини, нека буде свргнут.
Дознали смо и то, да у Африци, Ливији и у другим мјестима, неки између тамошњих богољубазних предстојника, продужавају живјети заједно са својим женама, и послије обављенога над њима рукоположења, и тиме бивају за народ предметом спотицања и саблазни. Пошто настојање наше главним начином мора бити обраћено на корист преданих у ваше руке стада, установљујемо, да у напријед тога више никако не буду. И ово ми исказујемо, не да се укида или извраћа оно, што је апостолски установљено, него што се старамо о спасењу народа и о напредовању његову у добру, и да никаква љага на свештеничком чину не остане. Јер божанствени апостол каже: све на славу божју чините; не будите на саблазан ни јудејима, ни јелинима, ни цркви божјој, као што и ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи, него многих, да се спасу. Угледајте се на мене, као и ја на Христа. (1Кор 10, 31–32. 11, 1). А за кога се дозна, да тако што учини, нека буде свргнут.
Καὶ τοῦτο δὲ εἰς γνῶσιν ἡμετέραν ἦλθεν, ὡς ἔν τε τῇ Ἀφρικῇ καὶ Λιβύῃ, καὶ ἑτέροις τόποις, οἱ τῶν ἐκεῖσε θεοφιλέστατοι πρόεδροι, συνοικεῖν ταῖς ἰδίαις γαμεταῖς, καὶ μετὰ τὴν ἐπ᾿ αὐτοῖς προελθοῦσαν χειροτονίαν, οὐ παραιτοῦνται, πρόσκομμα τοῖς λαοῖς τιθέντες, καὶ σκάνδαλον. Πολλῆς οὖν ἡμῖν σπουδῆς οὔσης, τοῦ πάντα πρὸς ὠφέλειαν τῶν ὑπὸ χεῖρα ποιμνίων διαπράττεσθαι, ἔδοξεν, ὥστε μηδαμῶς τὸ τοιοῦτον ἀπὸ τοῦ νῦν γίνεσθαι. Τοῦτο δέ φαμεν οὐκ ἐπ᾿ ἀθετήσει, ἢ ἀνατροπῇ τῶν ἀποστολικῶς νενομοθετημένων, ἀλλὰ τῆς σωτηρίας καὶ τῆς ἐπὶ τὸ κρεῖττον προκοπῆς τῶν λαῶν προμηθούμενοι, καὶ τοῦ μὴ δοῦναι μῶμόν τινα κατὰ τῆς ἱερατικῆς καταστάσεως. Φησὶ γὰρ ὁ θεῖος Ἀπόστολος· Πάντα εἰς δόξαν Θεοῦ ποιεῖτε· ἀπρόσκοποι γίνεσθε καὶ Ἰουδαίοις, καὶ Ἕλλησι, καὶ τῇ ἐκκλησίᾳ τοῦ Θεοῦ· καθὼς κἀγὼ πάντα πᾶσιν ἀρέσκω, μὴ ζητῶν τὸ ἐμαυτοῦ συμφέρον, ἀλλὰ τὸ τῶν πολλῶν, ἵνα σωθῶσι· μιμηταί μου γίνεσθε, καθὼς κἀγὼ Χριστοῦ· εἰ δέ τις φωραθείη τὸ τοιοῦτον πράττων καθαιρείσθω.
Ап. 5: Епископ, или презвитер, или ђакон, нека не изгони своју жену) под изговором побожности (εὐλαβείας). Ако је изагна, нека буде одлучен (од општења = Причешћа), а ако остане упоран (у томе), Нека се свргне (= рашчини).
Ап. 51: Ако се неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из свештеничког каталога (= клира), уздржава од брака, и меса, и вина, не ради подвижништва (δι’ ἄσκησιν = ради вежбања у добру - ср. 1Кор. 7, 5), него из гнушања, заборављајући да је све (створено) „врло добро“ и да је Бог „створио човека мушко и женско“ (Пост. 1, 27. 31), него хулећи осуђују творевину (Божију) — такав или нека се исправи, или нека буде свргнут и искључен из Цркве. Исто тако и лаик (= монах и световњак).
I Вас. 3: Велики Сабор сасвим забрањује да ни епископ, ни презвитер, ни ђакон, нити уопште ико из клира, може имати (у кући) уведену женску (συνείσακτον, въводница), осим ако не мајку, или сестру, или тетку, или једино особе неподозриве у свему.
Трул. 30: Желећи да се све чини за изграђивање Цркве (1Кор. 14, 26), закључили смо да снисходимо (οἰκονομείν) и оним свештеницима који су у Црквама код варвара, тако да, ако сматрају да морају поступати преко Апостолског (5) канона – који наређује да се „под изговором побожности не прогања (своја) жена“ – и чинити више но што је одређено, те услед тога, договоривши се са својим женама, уздржавају се од узајамнога општења, одређујемо да они ни на који начин више не живе заједно са њима (= женама), тако да нам тиме пруже потпуни доказ свога обећања. А притом им ово допуштамо не ради чега другога, него због њиховог малодушног схватања и отуђених и неутврђених обичаја.
Трул. 48: Жена (изабранога и) узвођенога на епископско достојанство, пошто се претходно заједничком сагласношћу раздвојила од свога мужа, нека, после епископске хиротоније над њим, ступи у Манастир подигнут (или постојећи) далеко од епископовог обитавања, и нека од епископа добија старање (τῆς προνοίας = издржавање). Ако ли се покаже достојна, нека се узведе и у достојанство ђаконисе.
Картаг. 3: Аврелије епископ рече: Када се на претходном Сабору разматрало о начину уздржања и чистоти (живота), угодно би (одредити): да ова три степена, који су посвећењем спојени неком везом чистоте, кажем за епископе, презвитере и ђаконе, како приличи светим епископима и свештеницима Божијим и левитима (= ђаконима) и служитељима Божанских Тајни (divinissacrifisiis - θείοις καθιερώμασιν), да буду у свему уздржљиви, ди би могли добити оно што од Бога једноставно моле, да бисмо и ми једнако чували оно што је и кроз Апостоле предано, и што је од саме древности држано.
Картаг. 4: Фавстин, Епископ Пикена, области Потентинске, местобљуститељ Римске Цркве, рече: Угодно је (одредити): да се епископ, и презвитер, и ђакон, и сви који се дотичу Светињâ, чувари целомудрености, уздржавају („у своје /договорено/ време“ – канон 25) од жена. Сви епископи рекоше: Угодно је (одредити): да сви који предстоје Жртвенику, то јест који служе, чувају целомудреност.
Картаг. 25: Аврелије епископ рече: Придодајем уз ово, најчеснија браћо, пошто је реч о уздржавању од својих жена неких клирика, осим чтецâ, оно што је на разним Саборима утврђено (в. канон 4): да ипођакони, који се дотичу Светих Тајни, и ђакони и презвитери, али и епископи, уздржавају се у своја (договорена) времена (поста и молитве – 1.Кор. 7, 5 — канон 70) од супругâ (својих), и буду (тада) као да их немају 1.Кор. 7, 29); што ако не учине, нека се уклоне са Црквене службе. Остали пак клирици да се не принуђују на то, осим кад су у старим годинама. Сав сабор рече: Потврђујемо што је ваша Светост правилно уредила, јер је то свето и богоугодно.
Картаг. 70: Пошто се, уз то, спомиње о уздржавању неких клирика од својих жена, би угодно (одредити): да се епископи, и презвитери, и ђакони уздржавају још од својих жена у одређена времена (поста и молитве - 1Кор 7, 5 - канон 25). Ако ли то не учине, нека се смене са Црквеног положаја (= степена). Други клирици нека се на то не принуђују, него треба у томе држати обичај сваке Цркве.
Зонара: Пятое Апостольское правило говорит: «епископ, или пресвитер, или диакон да не изгонит жены своея под видом благоговения. Аще же изгонит, да будет отлучен от общения церковного: а оставаясь непреклонным, да будет извержен от священного чина». А настоящее правило воспрещает архиереям после хиротонии сожительствовать с их женами, которых имели прежде получения священства, и изложившие сие правило говорят: мы воспрещаем епископам сожитие с их прежними сожительницами не потому, чтобы мы извращали Апостольское законоположение и заменяли его новым, но желая спасения людей и преуспевания их на лучшее, и чтобы не происходило от сего какого либо нарекания на священство, то есть говорят как бы так: божественные Апостолы, при начале веры, когда божественная проповедь еще не распространилась, снисходительнее относились к тем, которые приступали к вере, и не требовали от них совершенства во всем, но снисходили к слабости их и к языческим и иудейским обычаям. Ибо и иудейским архиереям было дозволено законом сожительствовать с женами, и эллинским архиереям брак был дозволен. А ныне, поелику проповедь распространилась и верные пришли в лучшее состояние и порядок, и жизнь по Евангелию укрепляется, должно, говорят, и архиереям проводить свою жизнь в строгом целомудрии, и воздерживаться не только от чужих жен, но и от тех, которые прежде разделяли с ними ложе; и не только не иметь с ними общего ложа и смешения, но и не сожительствовать с ними и не жить с ними в одном доме. Ибо может быть и так: они могут жить целомудренно, но будут преткновением и соблазном для других. И приводят сии священные отцы слова великого Павла: беспреткновени бывайте иудеем и еллином и церкви Божией: яко же и аз во всем всем угождаю, не иский своея пользы, но многих, да спасутся. Подражатели мне бывайте, яко же и аз Христу (1 Кор. 10, 31 – 33; 11, 1).
Аристен: Хоть и сказано: не изгонять жен, но желая преуспеяния на лучшее заповедуем рукополагаемому предстоятелю уже не жить вместе с женою. Пятое Апостольское правило хочет, чтобы ни епископ, ни пресвитер, ни диакон под предлогом благоговения не изгонял свою жену; а делающего это подвергает епитимии, а если он не исправляется, извергает. А это правило не дозволяет епископам, после того как совершилась над ними хиротония во епископство, сожительствовать со своими супругами, делая сие не к отложению и превращению законоположенного Апостолами, но потому что желает преуспеяния людей на лучшее и того, чтобы не подать какого – либо нарекания на священное звание; ибо вся во славу Божию творите, говорит божественный Апостол (1 Кор. 4, 16), беспреткновени бывайте иудеем и еллином и церкви Божией: яко же и аз во всем всем угождаю, не иский своея пользы, но многих, да спасутся. Подражатели мне бывайте, яко же и аз Христу (1 Кор. 10, 31 – 33; 11, 1). А епископа, который нарушает сие и после хиротонии во епископство живет вместе с своею супругою, повелевает извергать.
Валсамон: Приводя чад церковных к лучшему образу жизни, божественные отцы повелевают архиереям, после хиротонии, совершенно разлучаться с своими супругами. А дабы не показалось, что они делают противное 5-му Апостольскому правилу, которым дозволяется епископам после хиротонии жить вместе с своими женами, прибавляют, что постановляют это, не противясь божественным Апостолам, но желая подвигнуть церковное состояние к большему благочинию, и как бы так говорят: хотя божественные Апостолы при начале веры снисходительнее относились к тем, которые приходили к вере; но ныне, говорят, поелику евангельская проповедь распространилась, и архиереям должно проводить собственную жизнь в строгом целомудрии. А если епископам не дозволяется жить вместе с своими супругами, то еще более должно быть воспрещено им пользоваться ими, как супругами. Но и с чужими женами жить вместе не дозволено для уничтожения всякого соблазна. Прочти еще 3-ю книгу Василик титул 1-й главы 54, 55, 56-ю, которые заимствованы из 123-й Юстиниановой новеллы и определяют, что епископы, если живут вместе с какою бы ни было женщиною, подлежат извержению.