Ако је неко из клира пао у страст малакије пре свештенорукоположења, па се не усуђује (да исповеди) да можда због тога не буде одбачен од свештенства, пошто издржи довољну епитимију, нека тако уђе у свештенство. А ако после свештенства падне (у то), нека му се за годину дана обустави свештенослужење и, кад се уобичајеном епитимијом оцеломудри (= очисти епитимијом покајања), нека се (опет) врати у свештенство. Ако ли, и пошто призна свој грех, падне у исти и други и трећи пут, нека престане од свештенства, и стави се у ред читача.