А који се нерасудно добровољно одрекао Христа, по 73. канону Василија (Великог) удостојава се Причешћа при крају живота, и нико таквога не може ослободити од такве епитимије, или се усудити да употреби икакво снисхођење. Свети пак Григорије Ниски, обухвативши поделом оно што се таквих (апостата) тиче, подвргава истој одговорности оне који су добровољно прешли (од вере) ка заблуди, одредивши им меру (трајања кајања) мером (трајања) живота свакога (од њих); а оне који су то доживели по нужди (од других), подвргава казни као за блуд, која му се протеже на девет година. Исту поделу чини и Анкирски Сабор, и Свештеномученик Петар Александријски, и Василије Велики у свом 81. канону. Али данас Црква углавном следи ономе што је установио и определио Свјатјејши Патријарх Цариградски Методије (843–847-г.), и уопште икономише (= снисходи) према онима који су на разне начине захваћени у тај преступ. Јер он (= св. Методије), каже: Ако је неко, кад је био дете, ухваћен од безбожних и одрекао се вере, принуђен страхом или незнањем или непознавањем вере, а поставши одрастао опет се обратио хришћанском (животу) и приступио Католичанској (= Православној) Цркви са покајањем и исповешћу, нека од свештеника слуша четири установљене молитве сваки дан до седмога дана, и осми дан нека се опере. Затим нека свуче (одећу) и опаше се пешкиром и помаже се Светим Миром, као и крштавани, и тако нека се удостоји Божанског Причешћа. Затим, за осам других дана нека стално буде у Црквама на Светим Сабрањима (= Литургијама), као и крштавани. Ако је неко, већ пунолетан, био ухваћен (од безбожних) и мучењима принуђен био да се одрекне своје вере, нека се и он удостоји (истог) човекољубља. Али, он ће најпре постити два пута четрдесет дана, уздржавајући се од меса, сира и јаја, и три дана у (свакој) седмици да не узима вина и уља, чинећи (за то време) усрдне молитве и коленопреклоњења (= метанија), колико може. Затим, када се испуне (те) две четрдесетнице, нека сваки дан за седам дана слуша молитве умилостивљења, а осмога дана, као и гореспоменути, нека се опере и помаже (Св. Миром) и удостоји се Причешћа Светињâ (= Св. Евхаристије), и за других осам дана нека буде на Црквеним Сабрањима. Ономе пак који се добровољно одрекао вере предстоји страшан канон (= епитимија), али, због неизрецивог Божијег човекољубља, треба и таквога милостиво лечити. Нека, дакле, две године пости, уздржавајући се од меса, сира и јаја, и сваке седмице по три дана и од узимања уља и вина, чинећи сваки дан, према моћи, по стотину или двеста коленопреклоњења (= метанија). Кад се наврше две године, нека и он за седам дана слуша молитве умилостивљења, а за остало даље нека се с њим поступа, као што је пре казано.