Дознао сам од љубљеног монаха Павла, да твоје Богопоштовање до данас одбацује општење са најблагочестивијим епископом Јованом (Антиохијским) зато што можда имају неки у Цркви у Антиохији или да се још држе (φρονοῦντας = мисле, верују) Несторијевог учења (= Нестријанске јереси), или су се држали, па престали. Нека, зато, испита твоја Кротост: да ли су (то) они за које се говори да се окупљају, и јавно и бестидно Несторијеву јерес и држе и говоре другима; или су то они који, имајући некада спаљену савест, сада се окупљају (у Антиохији са Јованом) покајавши се за оно у шта су били заведени, а стидећи се можда да исповеде (= признају) свој грех. Јер тако нешто се дешава код обманутих. Ако видиш сада да прилазе правој вери (код Јована), немој злопамтити о прошлом (њиховом понашању). Јер више волимо да их видимо да се одричу (заблуде), него ли да бестидним расположењем потпомажу Несторијева зла. Да не бисмо изгледали да уважавамо свадљивост, прихватимо општење (κοινωνίαν) са нај благочестивијим (Архи)епископом Јованом, опраштајући му, и због икономије (οἰκονομίας ἕνεκα = због снисходљивости) немојмо исувише тачно испитивати (μή ἀκριβολογεῖσθαι σφόδρα =немојмо тачнословити много) о онима који су променили схватање, јер, као што рекох, та ствар потребује велику икономију (οἰκονομίας δεῖται τό πρᾶγμα πολλῆς = то дело потребује велику снисходљивост).