Да убудуће не треба ни од тројице, а ни од двојице да се, по испитивању предмета, окривљени свргава, него одлуком Већег Сабора и епископâ те области, као што су и Апостолски канони одредили (Апостолски канон 74).
Сходно наредби никејскога сабора два епископа не могу ни поставити, нити свргнути епископа. А да би осуда онога, који је заслужио свргнуће, била темељитија услијед гласа многих и пошто се саслуша окривљени, наређује се, да у напријед не може ни од три, а још мање од два епископа бити свргнут онај, који је суду потпао, него одлуком већега сабора и дотичних епархијских епископа, као што то и апостолска правила одредише.
Μὴ χρῆναι πρὸς τὸ ἑξῆς μηδὲ παρὰ τριῶν, μήτοι γε παρὰ δύο, τὸν ὑπεύθυνον δοκιμαζόμενον καθαιρεῖσθαι, ἀλλὰ γὰρ πλείονος συνόδου ψήφῳ καὶ τῶν τῆς ἐπαρχίας, καθὼς καὶ οἰ ἀποστολικοὶ κανόνες διωρίσαντο.
Ап. 1: Епископа нека постављају (χειροτονείσΘω = изабирају и рукополажу) два или три епископа.
Ап. 74: Епископа, који је за нешто оптужен од веродостојних људи, неопходно је да га позову (околни) епископи; ако се одазове, и призна (ὁμολογήση), или буде изобличен (= докаже се), нека (му) се одреди епитимија. Ако ли позиван, не послуша, нека се позове и други пут, шаљући по њега два (друга) епископа. Ако ни тако не послуша, нека се позове и трећи пут, пославши по њега опет (друга) два епископа. А ако и то презре и не одазове се, нека Сабор изрече противу њега оно што сматра (да заслужује), да не би он помислио да ће, избегавајући (суд), нешто (тиме) добити.
Картаг. 12: Феликс епископ рече: Предлажем, сходно одредбама старих Сабора: да, ако неки епископ — не било тога! — потпадне некој оптужби, а није могуће због велике нужде да се сакупе многи (епископи), па да не остаје (дуго) под оптужбом, нека буде саслушан од дванаест епископа, а презвитер од шест епископа и његовог, а ђакон од три.