Ако неко куди брак, и гнуша се или укорева жену која с мужем својим спава, а верна је и побожна, као да (у браку) не може ући у Царство Божије, нека је анатема.
Који куди брак и гњушава се жене, која са мужем својим спава, а вијерна је и побожна, те је кори, као да она не може у царство божје ући, нека је анатема.
Εἴ τις τὸν γάμον μέμφοιτο, καὶ τὴν καθεύδουσαν μετὰ τοῦ ἀνδρὸς αὐτῆς, οὖσαν πιστὴν καὶ εὐλαβῆ, βδελύσσοιτο ἢ μέμφοιτο, ὡς ἂν μὴ δυναμένην εἰς βασιλείαν εἰσελθεῖν, ἀνάθεμα ἔστω.
Ап. 5: Епископ, или презвитер, или ђакон, нека не изгони своју жену) под изговором побожности (εὐλαβείας). Ако је изагна, нека буде одлучен (од општења = Причешћа), а ако остане упоран (у томе), Нека се свргне (= рашчини).
Ап. 51: Ако се неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из свештеничког каталога (= клира), уздржава од брака, и меса, и вина, не ради подвижништва (δι’ ἄσκησιν = ради вежбања у добру - ср. 1Кор. 7, 5), него из гнушања, заборављајући да је све (створено) „врло добро“ и да је Бог „створио човека мушко и женско“ (Пост. 1, 27. 31), него хулећи осуђују творевину (Божију) — такав или нека се исправи, или нека буде свргнут и искључен из Цркве. Исто тако и лаик (= монах и световњак).
Трул. 13: Пошто смо дознали да је у Цркви Римљанâ као канон прихваћено да они, који ће бити удостојени рукоположења за ђакона или презвитера, имају се обавезати да се више неће спајати са својим женама, ми, (стога), следујући староме канону апостолске тачности и поретка (Апостолски канони 5 и 51), хоћемо да свештених особа законити брак остане и сада (надаље) на снази, и да се никако не развргава свеза њихова са женама, или да се они лишавају у одговарајуће време међусобног општења. Тако, ако се неко нађе достојан рукоположења за ипођакона или ђакона или презвитера, такав нека се нипошто не спречава да узиђе на тај степен живећи са законитом женом, нити да се у време рукоположења од њега захтева да исповеди (= обећа) да ће одступити од законитог општења са својом женом, да тиме не будемо принуђени да вређамо Богом установљени и Његовим присуством благословени брак (Јн. 2, 1–11). Јер глас Јеванђеља говори: „Што је Бог саставио, човек да нераставља“ (Мт. 19, 6); и Апостол учи: „Брак је частан и постеља чиста“ (Јевр. 13 ,4); и (опет): „Јеси ли се привезао за жену? не тражи да се раздрешиш“ (1Кор.7, 27). А знамо да, као што и у Картагени окупљени (Оци), промишљајући о чистоти живота свештенослужитељâ, рекоше: „да ипођакони, који се дотичу Светих Тајни, и ђакони и презвитери, да у своја договорена времена уздржавају се од супружница“ (1Кор. 7, 5); „да бисмо, оно што је кроз Апостоле предано и од саме старине држано, и ми такође држали, знајући време сваке ствари (Пропов. 8, 17), а нарочито поста и молитве. Јер треба они, који Светом Жртвенику предстоје, да у време служења (μεταχειρήσεως = употребе) Светињâ, у свему буду уздржљиви, да би могли добити оно што од Бога у простоти траже“ (Картагенски 3, 4, 25, 70). Ако се пак неко усуди, идући противно Апостолским канонима (Апостолски 5. и 51), некога од свештених лицâ: презвитерâ или ђаконâ или ипођаконâ, да лиши свезе и општења са законитом женом, нека буде свргнут. Тако исто, ако неки презвитер или ђакон, под изговором побожности, одагна своју жену, нека буде одлучен (од општења); а ако остане упоран, нека се свргне.
Гангр. 4: Ако ко прави разлику односно ожењеног презвитера: да не треба, кад он врши Литургију, примати Причешће од њега, нека је анатема.
Гангр. 9: Ако ко живи у девичанству или уздржаности, као удаљујући се од брака зато што се гнуша истог, а не ради самог девичанства као (по себи) доброг и светог, нека је анатема.
Гангр. 10: Ако се ко од девствујућих ради Господа, преузноси над ожењенима, нека је анатема.
Гангр. 14: Ако нека жена остави свога мужа и хоће да се удаљи (од њега), гнушајући се брака, нека је анатема.
Зонара: Великий Апостол Павел говорит: честна женитва и ложе не скверно (Евр. 13, 4), и опять в другом месте: в последняя времена отступят нецыи от веры, в лицемерии лжесловесник, сожженных своею совестию, возбраняющих женитися, удалятися от брашен, яже Бог сотвори в снедение и далее (1 Тим. 4, 1 – 3). И опять: все чисто чистым, а оскверненным и неверным ничтоже чисто; но осквернена у них и душа и совесть. Следуя этому собор отцев предал анафеме тех, которые считают брак нечистым и гнушаются законным совокуплением.
Аристен: Отвергающему законный брак анафема.
Валсамон: Великий Апостол говорит: честна женитва и ложе не скверно (Евр. 13, 4). И опять в другом месте: в последняя времена отступят нецыи от веры, в лицемерии лжесловесник, сожженных своею совестию, возбраняющих женитися, удалятися от брашен, яже Бог сотвори в снедение и далее (1 Тим. 4, 1- 3). И опять: все чисто чистым, а оскверненным и неверным ничтоже чисто, но осквернена у них и душа и совесть. Следуя этому и настоящий собор предает анафеме тех, которые брак считают нечистым и гнушаются законным совокуплением. Прочти еще 51-е правило святых Апостолов и скажи, что по противоположению не наказываются те, которые гнушаются и изгоняют прелюбодейц и неверных жен своих.